Историја Универзитета у Београду је тесно везана за историју модерне српске државе. Васкрсом државе српске у Првом устанку јавља се потреба за образованим и школованим људима. Зато и настаје Велика школа 1. септембра 1808. године, као дело Доситеја Обрадовића и Ивана Југовића. Ова школа је претеча Универзитета у Београду, који је коначно настао 1905. године, баштинећи најбоље традиције европских универзитета. Најбољи синови и кћери Универзитета у Београду и његових претеча дали су немерљив допринос повратку Срба у европску цивилизацију и уређењу српске државе и друштва по европском моделу.

Један од њих је био др Драгољуб Аранђеловић, професор, политичар и публициста, значајна фигура српске правне науке. Савременик Живојина Перића, Слободана Јовановића, Ђорђа Тасића и других, један је од заслужних за успостављање модерног српског и југословенског правног система. Био је и један од уредника „Архива за правне и друштвене науке‟, часописа кога је основао Правни факултет 1906. године, са којим су сарађивали сви скоро сви правнички умови „словенског Југа‟. Професор, декан Правног факултета, министар у Влади Краљевине Србије, правни писац, арбитар.

Имајући у виду његову богату научну заоставштину, колеге из Библиотеке Правног факултета и Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ у Београду, Викторија Будић, Милутин Шаховић и Игор Живановић, приредиле су заједничку изложбу његових дела, научних радова и чланака, који су похрањени у фондовима обе библиотеке.

Личност и дело појединца представљају окосницу кратког биографског увода Каталога изложбе, где су наведени основни биографски подаци, поједина дела и животни пут Драгољуба Аранђеловића.

Библиографија заједничког каталога представља значајан извор података за будуће истраживаче, научне раднике и студенте који се буду бавили делом професора Аранђеловића, јер су на једном месту, у већем делу, систематизовани подаци о библиотечкој грађи обе установе који стоје на располагању заинтересованима. Такође, овај заједнички рад две образовне установе, Правног факултета и Универзитетске библиотеке, поред систематизације грађе о појединој теми, представља добар пример за будуће заједничке подухвате и сарадњу.