Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”

Београдски интернационални театарски фестивал (Битеф) дигитализовао је свој богати архив који сведочи о културној, друштвеној и политичкој клими ових простора, али и човечанства уопште у протеклих пола века, а од сада је доступан и најширој јавности на интернету.

Дигитални архив Битефа, реализован у сарадњи са Универзитетском библиотеком “Светозар Марковић”, свечано је лансиран 10. септембра у галерији Новембар, а јавности је доступан на адреси http://digitalniarhivbitefa.unilib.rs/

Онлајн презентација архива Битефа (на српском и енглеском језику) садржи четири веће целине са дигитализованим каталозима, плакатима, фотографијама и постојећим снимцима – инсертима представа. Такође, садржи и индекс представа главног програма досадашњих издања Битефа, те спискове чланова жирија од 1967. године до данас, као и награђених представа, које је могуће прегледати и преузети у пдф формату.

У оквиру прве целине, јавности су доступни за претраживање, читање и преузимање каталози (у наредном периоду и билтени) досадашњих фестивалских издања, које је могуће и претражити по задатим речима, преузети странице на којима се налазе задате речи или ископирати делове текста. На тај начин лако је пронаћи артефакте у вези са одређеним глумцем, редитељем или представом.

“Ово је историјски тренутак. Први пут једно позориште добија све своје штампане материјале дигитализоване”, рекао је приликом лансирања онлајн презентације дигиталног архива Битефа заменик директора УБСМ др Адам Софронијевић, који је са Весном Богуновић из Битефа иницијатор и коаутор тог пројекта, реализованог уз подршку Министарства културе и информисања Србије.

Софронијевић је уручио директору Битефа и Битеф театра Милошу Латиновићу кутију са физичким носачима фајлова дигитализоване грађе, реализоване у оквиру пројекта “Претраживо културно наслеђе Србије: богаћење дигиталне ризнице бисерима периодичних издања”.

Латиновић је захвалио на огромном послу да велико благо буде похрањено, а као следећи циљ навео је дигитализацију архива Битеф театра.

Помоћник министра културе Дејан Масликовић, задужен за дигитализацију, похвалио је Битефов пројекат због добре реализације, наводећи да Министарству стижу добро замишљени пројекти, али их не прати увек и адекватна реализација.

Министарство културе планира да настави подршку дигитализацији периодике, стручних часописа и архива разних установа културе и научних установа, рекао је Масликовић и позвао установе културе да се пријаве за дигитализацију.

Архива Битефа је дигитализацијом постала доступна јавности за читање, али и за коришћење у сврху истраживања и стварања нових садржаја.

Дигитализован архив Битефа, према наводима аутора тог пројекта, истовремено представља специфичну онлајн монографију тог фестивала, сведочанство и прилог културној политици и културном животу Београда и Србије, али и лексикон савремене домаће, европске и светске позоришне уметности, увод у праксу савремене позоришне уметности, преглед тумачења света кроз позоришну уметност, едукативно средство у домену средњег, вишег и високог образовања, извор за научни рад у академским оквирима, инструмент у развијању и промовисању културне сарадање на регионалном, европском и светском нивоу и у програмима афирмације свести о припадању светским интегралним просторима. Такође, то је допринос афирмацији мултикултурног уметничког простора.

Пројекат дигитализације архива Битефа има дугорочни карактер и подразумева допуну будућим материјалима.

Дигиталну поставку, која је представљена у галерији Новембар, публика ће током трајања 52. Битефа моћи да погледа у фестивалском центру у Комбанк дворани.

(SEEcult.org)