Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”

U vremenima intenzivnih i neprekidnih naučnih iskoraka, u kontekstu sve neizbežnijeg prisustva veštačke inteligencije, javlja se potreba za kratkim preispitivanjem: da li je napredak nauke, uz prednosti koje iz toga proizlaze, cilj kojim mogu da se opravdaju nečasna i nehumana sredstva ukoliko su ona korišćena da bi se taj cilj postigao? Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ nastoji da, kroz pogled u prošlost i osvetljavanje jednog značajnog traga, podseti kako izgleda kada nauka, zaslepljena ideologijom, prestane da se obazire na ljudskost, samilost i moral.

Podsetnik iz prošlog veka o kojem je reč jeste Atlas topografske anatomije čoveka Eduarda Pernkopfa, istaknutog vođe nacističkog pokreta, čiji jedan tom poseduje Univerzitetska biblioteka, koji je dobila putem poklona 1942. godine. Ilustracije ljudskog tela izrađene sa izvanrednom preciznošću, koje čine deo obimne publikacije (u 4 toma), nastale su, kako je istragom utvrđeno, na osnovu tela žrtava nacističkog terora koja su stizala na Institut za anatomiju u Beču, kojim je upravljao Pernkopf.

Okrugli sto „Kultura sećanja – medicina, bioetika, nacizam, etika u bibliotekarstvu“, polazi od Pernkopfovog Atlasa, ali želi da ovaj pisani dokument sagleda kroz izlaganja najkompetentnijih učesnika iz više naučnih oblasti, kako bi se omogućio multdisciplinarni pristup složenosti pitanja koja se mogu postaviti. Od istorije, posebno perioda Drugog svetskog rata i Holokausta, preko medicine, naročito anatomije i bioetike, sve do uloge biblioteka i njihove misije u očuvanju i prenošenju svedočanstava prošlosti, ne uskraćujući pravo na informaciju, iskrsava, povodom Atlasa, čitav spektar sadržaja i tema. Sva izlaganja će biti, do kraja godine, objedinjena i publikovana u zborniku saopštenja.

Program prati izložba publikacija na kojoj su prikazani, osim Pernkopfovog, i drugi anatomski atlasi, ali i knjige iz bioetike i srodnih disciplina. Jedan deo izložbe posvećen je knjigama koje su tokom Drugog svetskog rata u okupiranom Beogradu bile zabranjene od strane nemačkih vlasti, kako bi se dodatno osvetlio period kada je u bibliotekama samo za neke knjige, poput Atlasa, bilo mesta, dok su druge bile nepoželjne. Univerzitetska biblioteka je uspela, u skladu sa svojim osnovnim zadatkom, da sačuva i jedne i druge, te da ih pruži korisnicima na uvid.

Učesnici prvog dela (9. maj)

• Gordana Lazarević mr sc., bibliotekar savetnik, Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“, Beograd (Pozdravna reč)
• Akademik Radoje Čolović, SANU, Odeljenje medicinskih nauka, predsednik Srpskog lekarskog društva (Uvodno predavanje)
• Dr Igor Živanović, Institut za filozofiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
• Dr Aleksandra Pavićević, Etnografski institut SANU, Beograd
• Dr Srđa Janković, Univerzitetska dečja klinika Tiršova, Beograd
• Ivan Umeljić, Centar za promociju nauke, Beograd

Učesnici drugog dela (24. maj)

• Dragana Mihailović, bibliotekar savetnik, Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“, Beograd (Pozdravna reč)
• Prof. dr Jovan Babić, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
• Vuka Jeremić, bibliotekar savetnik, Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“, Beograd
• Dr Milan Koljanin, Institut za savremenu istoriju, Beograd
• Doc. dr Vida Jeremić Stojković, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu

Detaljniji program prvog dela možete preuzeti ovde.

Snimak (9. maj) prvi deo možete pogledati ovde.
Snimak (9. maj) drugi deo možete pogledati ovde.
Snimak (24. maj) možete pogledati ovde.

Prof. dr Milan Milisavljević poklonio je Atlas disekcije Univerzitetskoj biblioteci „u znak sećanja na sadržajni Okrugli sto gde je Anatomija bila povod okupljanja“.