Znate li za bolje mesto za učenje od čitaonice?
Kod kuće telefon, TV, frižider, peglanje i slični izazovi za tren oka odvuku pažnju, a sati koji su vam preko potrebni prolete u nepovrat. U našim čitaonicama atmosfera motiviše na učenje: okruženi ste drugima koji uče, „uranjate“ u knjigu, upijate znanje i blistate na ispitu!
Glavna i najveća čitaonica u Biblioteci, opremljena je nameštajem u stilu engleske renesanse koji je specijalno za ovu čitaonicu napravljen u Nemačkoj i dopremljen brodovima Dunavom 1926. godine. Zidovi su obloženi hrastovim drvetom po ugledu na antičke sobe. U ovom izuzetnom ambijentu, prema svedočenju korisnika, pravo je zadovoljstvo sticati nova saznanja.
Malo ko zna da je ovo nekada bio magacinski prostor. Zahvaljujući donacijama bibliofila i prijatelja naše biblioteke, pravnika Dušana Korlata, prostor je u potpunosti opremljen u jednu lepu i prozračnu čitaonicu koja u žargonu ima naziv „Mala“ čitaonica, iako njena veličina odgovara veličini studentske čitaonice Endru Karnegi koja je poznata i kao „Velika čitaonica“.
Topao ambijent Profesorske čitaonice, sa nameštajem od orahovine, u stilu italijanske renesanse, pruža istraživačima i profesorima ugodnu atmosferu za rad sa publikacijama iz posebnih fondova, magistarskim tezama, doktorskim disertacijama i knjigama iz međubibliotečke pozajmice. Mnogi velikani srpske nauke su bili, i jesu, redovni posetioci ove čitaonice.
U Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“ u Beogradu, 3. novembra 2015. godine otvoren je Frankofoni centar za univerzitetsku uspešnost.
U samom potkrovlju biblioteke, nalazi se jedan od najnovijih i najsavremenije opremljenih kutaka. Radionice, vebinari, prezentacije gostujućih predavača i naših bibliotekara, kao i ostale vrste aktivnosti putem interneta ili uživo, organizuju se u novoj e-učionici.
Digitalna čitaonica nudi pristup Posebnoj digitalnoj kolekciji antirevizionističke literature o Prvom svetskom ratu, koja obuhvata 16.000 stranica digitalizovanog materijala. Neobičan naziv ovog novog prostora je istorijska reminiscencija na kulturno pregalaštvo Vuka Stefanovića Karadžića pre tačno dvesta godina.
Rukopisna i arhivska građa, najstarije štampane knjige, stare karte, atlasi, unikati i posebne retkosti čine najvredniji deo fonda Univerzitetske biblioteke. Autentičan nameštaj radne sobe Isidore Sekulić, kojim je opremljena ova čitaonica, posetioce vodi na početak 20. veka, a čitanjem dela iz ovog dragocenog fonda stiže se čak i na sam početak 13. veka.
Vredan deo fonda Univerzitetske biblioteke čine serijske publikacije sa preko 8.500 naslova na srpskom i poznatim svetskim jezicima. U prijatnom ambijentu tik uz glavnu studentsku čitaonicu, čitaoci mogu uživati u prelistavanju novina, časopisa i dnevnih periodičnih publikacija objavljivanih u periodu od početka 19. veka, pa sve do danas.
Austrijska biblioteka je prava oaza za ljubitelje literature na nemačkom jeziku i to iz oblasti književnosti, filologije, umetnosti, arhitekture, kulture, istorije, filozofije, psihologije i sociologije. U ovoj biblioteci knjige se nalaze na policama, a ne u magacinu, što čini ambijent još toplijim i prijatnijim za boravak.
Neki studenti teško podnose apsolutnu tišinu u čitaonicama i lakše uče kada u okolini imaju i neki „ometajući faktor“. Za sve koji spadaju u ovu grupu, čitaonica u suterenu predstavlja idealno okruženje. Obezbeđeni su priključci za struju i bežični internet, tako da je moguće koristiti i laptop u toku učenja.
U ovoj čitaonici, nekadašnjem domu Vojislava Jovanovića Maramboa, nalaze se publikacije i građa iz rukopisne zaostavštine Odeljenja za narodnu književnost, sveske lične biblioteke Maramboa i zbirke i studije o narodnoj književnosti. Čitaonica je pravi kutak za strastvene kolekcionare knjiga i bibliofile, kakav je bio i sam Marambo.
Centar za digitalizaciju otvoren je 2008. godine i do danas je u njemu digitalizovano preko 600.000 novinskih stranica, rukopisa, monografskih publikacija, starih mapa, doktorskih disertacija, te brojne druge građe od značaja.
Centar za podršku doktorskim studijama pruža stručnu, informacionu i edukativnu pomoć doktorandima, ali i onima koji nameravaju da upišu doktorske studije ili su odbranili doktorsku disertaciju i žele svoj rad da učine vidljivijim.
„Centar za Nauku“ (u daljem tekstu – Centar) je odeljenje Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“. Ovo odeljenje se bavi sledećim delatnostima: Centar učestvuje u pisanju i implementaciji projekata Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ iz oblasti nauke i kulture. Kao posrednik između klijenta (biblioteke) i finansijera (fondovi, državni i međunarodni konkursi, donatori) – Centar se bavi projektnim aktivnostima […]
U elektronskoj čitaonici na prvom spratu Biblioteke korisnici mogu dobiti pomoć bibliotekara pri pretraživanju elektronskih izvora dostupnih u otvorenom pristupu, ili onih komercijalnih na koje je Biblioteka pretplaćena preko servisa KoBSON.
Internet centar, koji se nalazi u prizemlju zgrade, dostupan je svim članovima Biblioteke potpuno besplatno. Koristi resurse Akademske mreže Srbije i predstavlja 1% najbržeg internet protoka u Srbiji.
U galeriji Umetničkog centra izlažu se radovi afirmisanih umetnika, kao i radovi najtalentovanijih studenata umetnosti, sa idejom promovisanja visokog umetničkog obrazovanja, ali i približavanja savremenog umetničkog stvaralaštva studentima beogradskih fakulteta, istraživačima i naučnicima koji svakodnevno posećuju Biblioteku.
Garderoba, na samom ulazu u biblioteku, vremenom je dobila funkciju pravog info-pulta. Pored čuvanja ličnih stvari koje ne mogu da se unesu u čitaonice, nasmejano osoblje je tu da rezerviše mesto u čitaonici i uputi korisnike u pravom smeru. Inače, priča se da, ako garderober poželi studentu sreću na ispitu, on sigurno polaže.