Универзитет у Београду, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”

Анотирана веб библиографија

Иван Ђаја

Анотирана веб библиографија

Сања Антонић

Анотирана веб библиографија о Ивану Ђаји, родоначелнику физиологије у Србији, једног од великана наше али и светске науке представља одабрану литературу доступну на интернету.

Представљени су веб странице званичних институција, електронски извори о животу и делу професора Ђаје, научни чланци посвећени његовој биографији и раду, радови Ивана Ђаје у једној од најстаријих и најпознатијих медицинских база Medline, новинарски чланци о њему, видео материјал на YouTube заправо подухват Радио-телевизије Србије „ Заборављени умови Србије“ – Иван Ђаја, као и научни скупови и манифестације посвећене професору Ђаји. Збирка електронских извора о Ивану Ђаји, српском биологу, универзитетском професору, оснивачу прве Катедре за физиологију у југоисточној Европи којом је руководио 40 година, ректору Универзитета у Београду, првом дописнику „Политике“ из иностранства, књижевнику, преводиоцу, флаутисти, редовном члану Српске краљевске академије, дописном члану Француске академије наука као и почасном доктору наука Париског универзитета. Наведену академску титулу добија као трећи Југословен после Николе Тесле и Јована Цвијића.

Иван Ђаја- живот и дело

  • Иван Ђаја и Српска академија науке и уметности (САНУ)

    Текст о академику Ивану Ђаји на сајту Српске академије науке и уметности (САНУ) на српском и енглеском језику. Дописник (Академије природних наука) постаје од 1921 а редовни члан (Одељења природно-математичких наука) и (Одељења медицинских наука) од 1932. године.

  • Иван Ђаја у биографском речнику Српске академије науке и уметности (САНУ)

    Грађа за Биографски речник чланова Друштва српске словесности, Српског ученог друштва , Српске краљевске академије 1841-1947, аутори Љубомир Никић, Гордана Жујовић, Гордана Радојчић-Костић издат 2007. додине. Публикација Српске академије науке и уметности у којој је детаљно описан њен развој и хронологија: Друштвo српске словесности (1841–1864), Српско учено друштво (1864–1892), Српска краљевска академија (1886–1947). Садржи 460 страна на којима су поред историјата саме институције. описани и биографски подаци као и дела њених чланова у периоду 1841-1947. Живот и дело Ивана Ђаје су описани на 132. и 133. страни.

  • Докторска дисертација Ивана Ђаје

    Giaja, Jean , Đaja, Ivan, и Djaja, Ivan, “Étude des ferments des Glucosides et des Hydrates de Carbone chez les Mollusques et chez les Crustacés,” Докторске дисертације српских научника одбрањене у иностранству, приступљено 02. februar 2015. Превод наслова дисертације на српски језик је „Студија фермената, гликозида и угљених хидрата код мекушаца и ракова“ а је наведен и у Хронологији (линк ). Дигитализована докторска дисертација Ивана Ђаје, првих 22 стране у складу са Законом о ауторским правима, које можете преузети и погледати. Портал „Докторске дисертације српских научника одбрањених у иностранству“ је настао као резултат пројекта „Дигитализација докторских дисертација до 1941. године“ Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ у Београду дигитализован је и један број дисертација које су српски научници бранили на страним универзитетима крајем 19. и почетком 20. века. Пројекат је подржан од стране Министарства културе и информисања Републике Србије и реализује се од 2014. године. Дигитализоване су дисертације научника и других културних посленика без обзира на место рођења, чиме је омогућено да буду приказана и дела оних аутора који нису рођени у границама државе Србије, али припадају српском културном наслеђу.

  • Публикације Ивана Ђаје у Универзитетској Библиотеци – онлајн каталог

    Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ у Београду у свом фонду, који може да се претражити путем онлајн каталога, садржи публикације Ивана Ђаје као и оне које су посвећену изучавању његовог дела.

  • Comité des Travaux Historiques et Scientifiques - GIAJA Jean Ivan

    Сајт француског Одбора за историјска и научна дела- Comité des Travaux Historiques et Scientifiques , садржи податке о Ивану Ђаји ( на француском Giaja, Jean Ivan) обзиром да је студирао, докторирао у Француској а и мајка му је била Францускиња.

  • Иван Ђаја у Одабраним биографијама

    Одабране биографије (I - IV том) је објавила Матица српска, а део се налази дигитализован и на интернету. Веома информативна књига која на 136. страни садржи текст о Ивану Ђаји аутора Дeсанке Костић а такође на претходној 135. страни текст о његовом оцу аутор Милица Бујас, Божидару Доро Ђаји који је био „ капетан дуге пловидбе, заповедник брода, писац.“

  • Српска енциклопедија – Иван Ђаја

    Српска енциклопедија је отворена енциклопедија на којој свако може да доприноси на ћириличном писму ијекавског или екавског изговора. Српска енциклопедија је и речник, овде ћете наћи ријечи и народне и стандардне, као доказ језичког богатства нашег народа. Садржи веома детаљан текст о професору Ђаји са коректно наведеним референцама.

  • Српско благо – Иван Ђаја

    Текст о животу и раду Ивана Ђаје на сајту „ Српско благо“ који се бави српском културом и традицијом, као и значајним људима Србије.

  • Википедија- Иван Ђаја

    Веома исцрпан текст у Википедији о Ивану Ђаји написан у најбољем духу приступа Отвореном знању. Наведена је детаљна биографија и рад професора Ђаје, као и врло прегледна библиографија коришћених извора, како у класичној форми тако и на интернету.

Иван Ђаја у PubMed-у

PubMed обухвата више од 24 милиона референци биомедицинске литературе из базе Мedline у отвореном приступу издавача US National Library of Medicine (NLM)

Medline је водећа светска библиографска база из области биомедицинских наука. Поред библиографских података о сваком чланку из преко 5.000 часописа, успостављен је и линк до пуног текста. Доступност чланка у пуном тексту условљена је претплатом на електронску верзију часописа (преко КоБСОН-а или на неки други начин).Сваки чланак се индексира по одредницама из контролисаног терминолошког тезауруса Medical Subject Headings - MeSH

Научни радови о Ивану Ђаји

  • www.ncbi.nlm.nih.gov

    Ivan Djaja (Jean Giaja) and the Belgrade School of Physiology ; Physiol. Res. 60 (Suppl. 1): S1-S13, 2011; P. R. ANDJUS, S. S. STOJILKOVIC, G. CVIJIC

  • www.einstein.in

    Igic, R. (2003). Can Outstanding Research Be Done Under Less Than Ideal Conditions?. Einstein J. Biol. Med, 20, 23-27.

  • Trifunoski, Jovan F., and Ivan Đaja. Kumanovsko-preševska Crna Gora: disertacija za sticanje stepena doktora geografskih nauka, primljena na I skupu Odeljenja prirodno-matematičkih nauka 21. I. 1950. godine. Srpska akademija nauka, 1951.

  • www.scriptamedica.com

    Igić, Rajko. "Can outstanding research be done under less than ideal conditions?." Srpski arhiv za celokupno lekarstvo 132.9-10 (2004): 360-363.

  • www.scriptamedica.com

    Igić, Rajko. "Great Scientists From a Small Country in War and Peace."Scripta Medica (Banja Luka) 42.2 (2011): 110-5.

  • Igic, R. "Biographical notes on Ivan Djaja (Jean Giaja) a great Yugoslav physiologist who significantly contributed to endothermy and thermoregulatioin." FASEB JOURNAL. Vol. 17. No. 5. 9650 ROCKVILLE PIKE, BETHESDA, MD 20814-3998 USA: FEDERATION AMER SOC EXP BIOL, 2003.

  • www.scriptamedica.com

    Igić, Rajko. "Kako je na mene uticala priča o hibernaciji i profesoru Ivanu Đaji koju sam čuo u Oklahomi?." Srpski arhiv za celokupno lekarstvo 128.3-4 (2000): 141-142.

  • Maximov, P. V., and V. V. Maximov. "A hardware-software complex for electrophysiological studies of the sh visual system." International Symposium of Ivan Djaja's (Jaen Giaja) Belgrade School of Physiology, Book of Abstracts, Belgrade. 2010.

  • www.doiserbia.nb.rs

    Lolić, Marinko. "Stvaranje Beogradskog univerziteta i sporovi oko Teološkog fakulteta 1905-1920." Filozofija i društvo 2 (33 (2007): 121-153.

  • instifdt.bg.ac.rs

Иван Ђаја - Видео материјал на YouTube

  • Заборављени умови Србије – Иван Ђаја

    Подухват Радио-телевизије Србије оживео је и на својеврстан начин рехабилитовао судбине великог броја људи који на маргини историјског и културног наслеђа нису нашли своје место у списима националне историје. Серија Јавног медијског сервиса "Заборављени умови Србије", упознаје јавност са људима чијих имена нема у школским уџбеницима, расправама, литератури. Озбиљно, а кретивно, историјски тачно, а допадљиво свим структурама гледалишта.

    Подухват Радио-телевизије Србије
  • 1

  • 2

  • 3

  • 4

  • Заборављени умови Србије - Иван Ђаја

    Представљање подухвата Радио-телевизије Србије "Заборављени умови Србије", међу којима је и Иван Ђаја.

Иван Ђаја у новинским чланцима

  • Судбина и дело Ивана Ђаје, научника и припадника интернационалног племства духа

    Исцрпан тескт о биографији професора Ђаје, написане класичним стилом, а затим занимљива сведочења Борислава Михајловића Михиза . као и његове ћерке Иванке Ђаје.

    Дневни лист „ Данас“
  • Иван Ђаја је био члан Француске академије наука

    Текст који је написала проф. др Гордана Цвијић, шеф Катедре за упоредну физиологију и екофизиологију, и сарадника Института за физиологију и биохемију Биолошког факултета Универзитета у Београду у ком наводи „проф. др Иван Ђаја, члан Српске академије наука и уметности постао је члан Француске академије наука (L’Academie des sciences). Академик Ђаја је ову част заслужио својим научним резултатима постигнутим у нашој земљи, у Београду где је и основао прву Катедру за физиологију не само у Србији већ и у ширем европском окружењу (1910).“

    Дневни лист „ Данас“
  • Корени биологије код нас

    Аутор текста је доценткиња др Драгана Милићевић, која пише о развоју Биолошког факултета (БИОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ: 160 година постојања, 40 година од оснивања студијске групе за Молекуларну биологију и физиологију и 15 година наставе Екологије)

    Дневни лист „ Данас“
  • Заборављени српски прозаисти

    У српској књижевности прозни писац вреднује се кроз роман, иако је приповетка наш најбољи жанр, каже Васа Павковић. „"Поглед кроз прозу" (издање ДОО Дневник – новине и часописи) која, са друге стране, нуди комплетан али и другачији поглед на овај период српске књижевности."Поглед кроз прозу" садржи есеј који се бави уопштеном сликом српске књижевности, и текст о нашој женској књижевности. Међу девет заборављених приповедача нашли су се Хајим С. Давичо, Милета Јакшић, Владан Стојановић Зоровавељ, Глиша Бабовић, Милица Јанковић, Иван Ђаја, Миодраг Борисављевић, Фрида Филиповић и Славиша Николин Живковић. Васа Павковић дао је и кратке биографије сваког од приповедача, па тако сазнајемо да је Иван Ђаја један од наших највећих физиолога, оснивач прве Катедре за физиологију међу Јужним Словенима. „

    Дневни лист „Политика“
  • Вест о научном симпозијуму „Сто година београдске физиолошке школе Ивана Ђаје”

     

    Дневни лист „Блиц“
  • Популаризација дела Ивана Ђаје у Галерији „Озон“

     

    Дневни лист „Блиц“
  • Панел о Ивану Ђаји

    Центар за промоцију науке, у сарадњи са Институтом за физиологију и биохемију Биолошког факултета Универзитета у Београду, у среду 30. Новембра 2011. , у Галерији „Озон“ организује панел-дискусију под називом „Nulla dies sine eхperimento“ („Ниједан дан без експеримента“) поводом једног века од оснивања Београдске школе физиологије.

    Центар за промоцију науке
  • Отац Београдске физиолошке школе

    Мр Радомир Мандић написао је текст о професору Ђаји у врло препознатљивом, научнопопуларном стилу карактеристичном за “ Политикин забавник“. Међутим, овај текст садржи и стручан преглед Ђајине истраживачке активности : „ Научници данас у његовом раду разликују три раздобља током којих се бавио у три области: ензими, истраживања о метаболизму и хипотермија. Први је трајао од студентских дана па до краја Првог светског рата кад се бавио истраживањима ензима и који је крунисао новом рационалнијом номенклатуром ензима као и прављењем Уређаја за мерење размене гасова, данас познатог као „Ђајин апарат”. У другом, који је трајао између два светска рата, Ђаја се усредсређује на истраживања из области биоенергетике, на проучавање метаболизма и утицаја температуре и асфиксије (обамрлост) на организме. Синтезу радова из тог доба дао је у двотомној монографији „Хомеотермија и терморегулација” у којој је објавио своју класичну криву терморегулације, у науци познату као „Ђајин дијаграм терморегулације”. У трећем раздобљу бавио се хипотермијом (температура тела испод нормалне) и то је плодни период истраживања из области биоенергетике, о прилагођавању на хладноћу, о одбрамбеној улози хипотермије, о метаболизму у дубокој хипотермији. Од тада остала је позната „Ђајина метода” изазивања хипотермије. Ова истраживања нашла су широку примену, посебно у медицинској физиологији.“

    Недељни магазин „Политикин забавник“