U utorak, 29. 12.2020. u 14h, u Univerzitetskoj biblioteci, održaće se predavanje Gavril Stefanović Venclović – misteriozni monah i kreativni prevodilac na raskršću epoha u okviru ciklusa Hrišćanstvo i izazovi savremenog sveta. O temi će govoriti Milesa Stefanović, naučni saradnik Etnološkog instituta SANU. Ukoliko želite da prisustvujete predavanju pošaljite prijavu na: gavrilovic@ubsm.rs. Broj prisutnih je ograničen.
Gavril Stefanović Venclović, jeromonah, vredni pisar i nadahnuti besednik iz prve polovine XVIII veka, svojim radom obeležio je jedno od ključnih razdoblja u istoriji srpske kulture. Za sobom je ostavio oko 20000 rukom pisanih strana, od čega oko 9000 na narodnom jeziku. Njegovi prepisi nastali su za potrebe bogosluženja, ali je, nastojeći da dopre do svoje pastve, propovedi prevodio i priređivao na narodnom jeziku. U nastojanju da ih učini što razumljivijim i prijemčivijim neobrazovanim vernicima, ne samo da ih je prevodio na narodni jezik, već je apstraktnija ili terminološki komplikovanija mesta objašnjavao, unoseći primere iz svakodnevnog života.
Pola veka pre Dositeja Obradovića, u Venclovićevim besedama srećemo prosvetiteljske ideje. Iako znatno skromnijeg obrazovanja od Dositeja, Venclović je bio svestan značaja prosvećivanja. Između ostalog, kritikovao je neprimereno ponašanje sveštenstva, naglašavao da je međuljudska pomoć važnija od „praznog bogomoljstva“, ukazivao je na tragične posledice neznanja i primitivizma u narodu, napadao ružne običaje, kudio bahatost „bogatica“, isticao značaj seljaka, zalagao se za lično dostojanstvo iznad plemićkih privilegija, pa čak i, daleko ispred svog vremena, govorio o neravnopravnosti žena. Zanimljivo je da je citate iz Svetog pisma prevodio prilično slobodno na narodni jezik, čitav vek pre Vukovog i Daničićevog prevoda.
Pokušavajući da bude što bliži svojim slušaocima i govoreći na njima razumljivom jeziku, u njegove propovedi uplivavaju brojni detalji iz narodnog jezika, običaja i svakodnevnog života. Venclovićevi rukopisi predstavljaju jedno od retkih pisanih svedočanstava o narodnom govoru u XVIII veku, a posredno preko njih saznajemo i o životu Srba severno od Save i Dunava. Usputno se ova njegova dela posmatraju i kao svedočanstvo o duhu vremena i istorijsko-političkom kontekstu odvijanja dveju seoba srpskog naroda.