Promocija knjige

Na promociji su govorili:
– Nenad Ž. Petrović – istoričar i književnik
– Ivan T. Srdanović – pisac i priređivač knjige

Moderator: dr Vasilije Milnović, Univerzitetska biblioteka

O knjizi

Posle više decenija pauze, ponovo su objavljeni „Memoari“ Simeona S. Piščevića (1731-1797), pod naslovom „Izveštaji o doživljajima Simeona Stepanova Piščevića“. Srpska književnost XVIII veka ima gotovo renesansnu važnost u kontekstu srpske kulture i posebno književnosti. To je ono počelo iz kog će se razviti celokupna srpska moderna kultura, a savremenom čitaocu se ovo doba avantura mora ponovo približiti, jer je to razdoblje veoma bogato potencijalnim alternativama, koje ne moraju nužno biti ono u šta je povela dominantna linija razvoja naše kulture. Stoga ne treba da čudi što je upravo modernistička generacija imala naročiti odnos sa ovim delom našeg kulturnog nasleđa. Tako je delo o kome je ovde reč inspirisalo Miloša Crnjanskog i slavne „Seobe“.

Ovde je reč o književno izuzetno vrednom delu, koje bi savremenom čitaocu moglo da ponudi uvid ne samo u jedan burni život autora – general-majora ruske carske armije i kavaljera Ordena sv. Đorđa, već i u ratne pohode i seobe naroda sa područja između Austrije i Turske ka granicama Rusije, u vojne naseobine Nova Serbija i Slavjanoserbija.

Poseban kuriozitet ove publikacije čini prevod sa ruskog od strane Svetozara Matića, zahvaljujući čemu knjiga postaje veoma pristupačna čitaocima našeg doba. Matićev pogovor za izdanje iz 1963. godine, u kome je podrobno objašnjen put ovog rukopisa od Simeonovog sina Aleksandra Piščevića do Nila Popova, do Novog Sada i Beograda, prenet je u originalu i u ovoj publikaciji.

U odnosu na dominantan ton onoga što učimo o nasleđu, ova knjiga nudi čitaocu, iz potpuno autentičnog i onovremenog ugla, jedan neobičan pogled na to nasleđe i pitanja prošlosti.

Ideja o masovnom preseljenju naroda danas se, u globalnoj konstelaciji stvari, ponovo čini aktuelnom, pa nanovo iščitavajući „Izveštaje o doživljajima Simeona Stepanova Piščevića“ možemo lako prepoznati univerzalnu sklonost establišmenta ka megalomanskim idejama, ali i jedno spontano i duhovito kontrastriranje istih sa gramzivošću, pohlepom i prevrtljivošću njihovih nosilaca.

Izdavač: Školski servis Gajić