Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”

28. јун 2008. године

Данас

Аутор: Б. ЦВЕЈИЋ
Рубрика: Култура

Београд какав мало познајемо: Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ у Булевару краља Александра представља другу по величини и значају библиотекарску установу у Београду. Порекло води од библиотеке Лицеја Кнежевине Србије из прве половине 19. века. Њене фондове чинили су поклони домаћих и страних дародаваца. Међутим, Лицеј је 1863. године претворен у Велику школу, у којој су задржане само стручне публикације. Преостали део фонда предат је Народној библиотеци. Велика школа, затим, прераста у Универзитет 1905. године, библиотека се расформира, док је њен фонд био подељен факултетима.

Универзитету је убрзо била потребна једна општа научна библиотека, чије оснивање је одложено због почетка Првог светског рата. Универзитетска библиотека основана је 1921. године, којој је припао део фонда библиотеке Лицеја, односно Велике школе. Ова новооснована установа у почетку била је привремено смештена у просторијама на Филозофском факултету. Међутим, Карнегијева задужбина одобрила је стотину хиљада долара као поклон српској влади за градњу и опремање једне библиотеке у Београду. Материјална средства увећана су и државним кредитима, како би се изградила већа библиотека за потребе Универзитета. Град Београд поклонио је земљиште у центру града, а пројекат су урадили професори, архитекти Драгутин Ђорђевић и Никола Несторовић. Зграда за Универзитетску библиотеку изграђена је између 1921. и 1926. године у духу академизма и представља прву зграду наменски саграђену за библиотеку у Србији. Библиотека у новој згради свечано је отворена на дан Св. Ћирила и Методија, 24. маја 1926. године. Главни задатак Универзитетске библиотеке био је „да као самостална универзитетска установа помаже неговање науке и у својству научне библиотеке послужи не само студентима и професорима Београдског универзитета, већ и свима онима који се баве науком“. За време Другог светског рата библиотека није била у могућности да ради са публиком, а део објекта заузела је немачка војска. Године 1946. поводом прославе стогодишњице рођења Светозара Марковића, библиотека добија данашњи назив. Библиотекачки фонд годинама је брзо растао, тако да је 1975. године број свезака износио преко милион, а данас тај број је скоро милион и по. Крајем прошлог века обновљена је фасада зграде, санирана кровна конструкција и постављена ограда. Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ данас представља и заштићени споменик културе.

Антрфиле: Биста Светозара Марковића

Испред зграде Универзитетске библиотеке налази се данас и споменик Светозару Марковићу, оснивачу научног социјализма у Србији, а по коме је ова установа и добила назив. Споменик је у виду бронзане бисте израдио вајар Стеван Боднаров 1946. године. Првобитно ова биста била је постављена у згради Филозофског факултета, а на данашње место пренета је 1949. године.