Београд… у слици, књизи, документу

Изложбом „Београд… у слици, књизи, документу“, која је отворена 16. априла, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ придружила се прослави дана Београда.

Објављено:

24. април 2003. године

Данас

Аутор: Љ. Б.
Рубрика: Култура

Отворена изложба у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“

Изложбом „Београд… у слици, књизи, документу“, која је отворена 16. априла, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ придружила се прослави дана Београда.

У холу библиотеке, све до 15. маја, биће изложене публикације из фонда Одељења реткости ове Библиотеке, чији највећи део чине слике Београда из старих и ретких књига, часописа и новина, из Сербског народног листа из 1835. године или Квиновог Путовања Дунавом из 1876. године. Посебно занимљив за посетиоце је Универзални алманах – адресар из 1929. године, са пописом улица и именима власника кућа, специјалан број часописа Балканска ревија из 1930, који је цео био посвећен Београду, као и књига Милоша Црњанског о нашем главном граду из 1936. године.

Уз изложене фототипске разгледнице и копију старог града из 1878. године, на изложби се могу видети и неке од најстаријих књига у којима се Београд помиње: Турска хроника из 1578, Мињоова Историја отоманског царства из 1771, Књига о Дунаву из 1684, Путовања Едварда Брауна, издата у Амстердаму 1696, Халкокондилова Историја пропасти грчког царства и успостављање турског из 1612. година и Иштванфијева Историја Угарске из 1758. године. У централном делу изложбе налазе се Берат на турском језику с почетка 17. века, издат алај бегу сталног београдског санџака Мустафи, као и руком писан општински буџет из 1866. године, са свим приходима и расходима и печатом у црвеном воску.

Аутентични делови писама, из преписке ректора Универзитета из 1893. године Светислава Вуловића са судским писаром из Горњег Милоновца, Кузманом Цветковићем, један су од најзанимљивијих делова изложбе. Вуловић је, наиме, за време свог школовања у Београду, присуствовао предаји кључева градова кнезу Михаилу и у писму пријатељу даје надахнут опис овог историјског догађаја. Размишљања о животу ђака у Великој школи, о професорима, излетима по далекој периферији Врачару, баловима и селима и шетњама по Дорћолу, могу се, осим на изложби, пронаћи и у недавно објављеној књизи у издању ове Библиотеке „Два загрљена ума“.