Povodom 100 godina od smrti Franca Kafke, u ponedeljak, 3 juna u 18 časova, u Svečanoj galeriji Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“, otvorena je izložba „Beleške iz neizmerne žeđi: Franc Kafka (1883–1924), povodom 100 godina od piščeve smrti“.
Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković” zajedno sa Austrijskom bibliotekom u Beogradu i Austrijskim kulturnim forumom pripremila je multimedijalnu izložbu posvećenu poslednjoj godini života ovog velikog pisca. Na izložbi će biti prikazane Kafkine takozvane „razgovorne ceduljice“ propraćene njegovim crtežima. Drugu dimenziju ovom prisećanju na Kafku dodao je podkast Kafkini poslednji dani koji se može poslušati tokom izložbe, a koji je priredilo Austrijsko društvo „Franc Kafka“ sa Austrijskim društvom za književnost. U podkastu su u 53 kratke epizode ispričane Kafkine poslednje nedelje u sanatorijumu dr Hofmana.
U 18.30, nakon svečanog otvaranja izložbe, premijerno u Srbiji biće pušten i film Kafkino poslednje putovanje Hans-Gerda Koha i Klemensa Šmidbauera u kome su prikazana originalna pisma i dokumenti koji svedoče o Kafkinoj želji za oporavkom.
Autori izložbe su Šejla Džidić, Svjetlana Đelić i Matea Milošević.
Čitavog života sam umirao, a sada ću doista umreti. Moj je život bio slađi od života drugih, utoliko će i moja smrt biti strašnija.
Franc Kafka – pisac koji je temeljno obeležio modernu svetsku književnost, o čemu svedoče brojne i obimne studije o njegovom delu i jake čitalačke fascinacije, a njegovo nasleđe i uticaj ogledaju se u nekoliko ključnih aspekata vezanih kako za teme i stil pisanja, književne oblike, tako i za filozofsku dubinu, artikulaciju modernog senzibiliteta i nove sociokulturne imaginacije. Poslednju i odlučnu reč u Kafkinim delima zauzela je – žeđ, bilo da je u pitanju fizička žeđ, metaforička žeđ za smislom i odgovorima, ili neutažena žeđ za pisanjem. „Žudnja za pisanjem je nadmoćnija od svega.“ Tako je u uviru života nastala i većina Kafkinih „razgovornih“ ceduljica koje sačuvao doktor Klopštok.
Neizlečiva bolest dokrajčila je svaku nadu i žeđ, ali je Kafkin stvaralački univerzum (p)ostao nezaobilazan i nezaboravan. Njegova uznemirujuća, začudna i neodoljiva dela ostaju trajno svedočanstvo o složenosti ljudskog stanja, ali i nerazorivoj snazi književnosti da rasvetli i najmračnije kutke čovekove duše i postojanja.
