Pozivamo Vas na otvaranje samostalne izložbe „Trenutak posle“ Milana Nenezića 22. septembra u 19 časova u Umetničkom centru Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ Bulevar kralja Aleksandra 71, Beograd.

Ko je Milan Nenezić?

Milan Nenezić je rođen 02.09.1983. u Beogradu, Republika Srbija.

Diplomirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, odsek slikarstvo 2008. godine kao laureat fonda za mlade talente. Do sad je imao tri samostalne izložbe, prvu „Večiti Trenutak (Eternal Moment)“ održao je 2011. godine u Nišu, Salon 77, drugu „Snovi i Vizije (Dreams and Visions)“ u Beogradu, galerija Štab, 2014. Godine, a treću „Trenutak posle“ u organizaciji Moderne galerije KCGM, 2016. godine. Učestvovao na više grupnih izložbi od kojih su značajnije: Mladost, NIS Art Foundation, NIS, Belgrade, 2012. ; Autoskopija, UBSM, Belgrade, 2011. ; Amnetic state, 7013 studio, Chicago, IL, USA, 2009. ; Prolećna Izložba, Paviljon Cvijeta Zuzorić, 2009. ; Touch me Festival – Feel Better!, Zagreb, Croatia, 2008. kao saradnik Katarine Petrović.

Dobitnik nagrada Zlatna paleta na prolećnoj izložbi u Paviljonu Cvijeta Zuzorić 2009. godine i druge otkupne nagrade na izložbi Mladost Niš Art Fondacije 2012. godine.
Trenutno živi i radi u Beogradu, Srbija.

Trenutak posle

Potraga za trenutkom koji je jednak večnosti utkana je u ova dela. Prikazani trenutak ne predstavlja projekciju vremena, već ga negira. Čitava slika postaje metonimija gde konačno vodi u beskonačnost, a trenutak teži apsolutu. Zamrznuta tela reflektuju nagon ka pokretu, a sama scena odražava potrebu za pričom koja nema kraj.

Specifičan vizuelni jezik prikazanog prizora stvara nadrealnu atmosferu, upotpunjujući time iskaz večnosti, a naše refleksije pri razumevanju dela doprinose konceptu jedinstva, kao i pojedinačnoj samospoznaji.

Kroz ovaj serijal pokušao sam da realizujem scene koje ne samo da dozvoljavaju posmatraču da se projektuje već sadrže i poruku sa unverzalnim simbolima. Infiltrirajuci se u privatan prostor različitih, interesantnih pojedinaca postajem svedok njihovog otvaranja u cilju da doprem do suštine univerzuma njihovog bića. Atmosferu i emocije koje odašilju upijam i beležim kroz seriju fotografija i crteža koje naposletku rekonstruišem u jednu sliku.

Milan Nenezić

*******

Pred nama su slike, rađene tradicionalno, sa dominantnim motivom ljudske figure i portreta, koje na krajnje neobičan način otkrivaju očiglednosti koje previđamo i koje nam često izmiču. Pred nama je slikar koji se neretko zagleda u svoj odraz u ogledalu, pa ne zaboravi da nas pun prkosa podseti, izvrćući lice u grotesknu masu zavrnutih kapaka i izbuljenih očiju, na fluidno, ranjivo i propadljivo naličje naše ploti. Pred nama je izložba „Trenutak posle“ Milana Nenezića!

Nenezićevo slikarstvo nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Kako zbog zavidnog stepena tehnike, tako i zbog samih motiva, i onoga što nije na prvi pogled tako jasno –pristupa, vizuelizacije, „ovaploćenja“. Namerno koristim ovaj pomalo zastareli termin, jer je Nenezić slikar ploti, mesa, tkiva, telesnih fluida, slikar besramne, tvrdoglave i veoma hrabre volje, koji spretno i smišljeno ogoljuje i razotkriva da iza naše fascinacije telom često počiva sebični voajerski interes, površno viđenje kodirano predrasudama nesvesno da su i telo i njegove funkcije instrument i projekcija političkog. Umesto toga Nenezić nam nudi sasvim drugačiji, reći ćemo subverzivni, pogled na motiv tela. Telo je omotač tinjajućeg životnog jezgra po kome se utiskuju tragovi. Ono se pozleđuje, iznuruje izgladnjivanjem, izobličava proždrljivošću, osakaćuje i rastače, širi i skuplja u postkoitalnom dremežu. Ono je palimpsest lakih otisaka, ožiljaka, modrica, ali i masa mesa i hrpa kostiju čije vitalne funkcije mogu svakog trena biti ukinute. Užas drugoga ništa je u poređenju sa dimenzijama pakla u koje nas mogu uvesti nekontrolisani fiziološki procesi podivljale materije. Kontekst u koji Nenezić smešta aktere svojih slika je ništa manje prijatan. Njegovi enterijeri su siromašni, svedeni, ispražnjeni, u njima golotinja deluje neulepšano, istrošeno, često i sustalo…
U seriji slika „Trenutak posle“ intima aktera Nenezićevih slika postaje otvorena pozornica na kojoj se sa jedne strane, sasvim ogoljeno, iskazuje uticaj dominantnih političkih i socijalnih diskursa na čulnost i doživljaj telesnosti, dok se, sa druge strane, prikazivanjem tela u trenutku koji koncentriše punoću minulih doživljaja slika zaustavlja, mrzne i koči. Moglo bi se reći da je svaki akt ove serije po jedna „mala smrt“, dremanje u snu i ukidanje svega nadolazećeg, zbog čega je atmosfera ovih slika često napeta i intenzivna. „Trenutak posle“ zapravo je neprijatni susret svakoga od nas sa našom otuđenom vlastitošću, jedan od hrabrijih odgovora na pitanje kako u 21. veku naslikati ljudsku pojavu, biti angažovan i izbeći svu banalnost velikih utopijskih narativa i ideoloških projekcija koje iskrivljuju pogled na čoveka.

Miodrag Danilović