Isečak iz istorije

Krajem 1920. godine, uprava Karnegijeve zadužbine je srpskoj vladi poklonila 100.000 dolara za podizanje jedne biblioteke u Srbiji. Treba reći da je ovu odluku Karnegijeva zadužbina donela zahvaljujući inicijativi dva istaknuta Srbina koja su u to vreme živela u SAD, diplomate Slavka Grujića, poslanika Kraljevine SHS u Vašingtonu (1871–1937) i Mihajla Idvorskog Pupina (1854–1935), slavnog profesora fizike na Kolumbija univerzitetu. Čuveni profesori Filozofskog fakulteta i velikani srpske nauke Pavle Popović (kao inicijator), Veselin Čajkanović i Aleksandar Belić bili su članovi Komisije za osnivanje Univerzitetske biblioteke. Kamen-temeljac postavljen je 23. juna 1921. godine, kada je prestolonaslednik regent Aleksandar u temelj zgrade postavio povelju na pergamentu. Biblioteka je svečano otvorena na dan Sv. Ćirila i Metodija, 24. maja 1926. godine.

Ko je bio Endru Karnegi?

Endru Karnegi (25. novembar, 1835. – 11. avgust 1919.) je bio škotsko-američki industrijalac koji je predvodio ogromnu ekspanziju američke industrije čelika krajem 19. veka, i postao jedan od najbogatijih Amerikanaca u istoriji. Bio je jedan od najistaknutijih filantropa svog doba u Americi i Engleskoj. Tokom poslednjih 18 godina svog života, poklonio je oko 350 miliona dolara (otprilike 6.5 milijardi dolara u 2024. godini) mnogim dobrotvornim organizacijama, fondacijama i univerzitetima – skoro 90 odsto svog bogatstva. U svom članku iz 1889. godine, „Jevanđelje bogatstva“ (The Gospel of Wealth) poziva bogate da pomognu poboljšanje društva što je izazvalo veliki talas filantropije, a ostaje bitan i do danas.

Među svojim brojnim filantropskim naporima, Karnegi je finansirao oko 3.000 biblioteka koje se nalaze u 47 američkih država, kao i u Kanadi, Britaniji, Irskoj, Belgiji, Srbiji, Francuskoj, Australiji, Novom Zelandu, Južnoj Africi, Zapadnoj Indiji i Fidžiju. Takođe je donirao 50.000 funti za pomoć u osnivanju Univerziteta u Birmingemu 1899.

Biografija

Endru Karnegi je rođen u Damferlajnu u Škotskoj. Sa roditeljima se 1848. godine odselio se za Pensilvaniju u Americi kada je imao 12 godina. Najpre je radio kao telegrafista, a do 1860. godine već je ulagao u železnicu, proizvodnju spavaćih kola, mostogradnju i transport nafte. Dalje bogatstvo je stvorio tako što je prodavao američke obveznice u Evropi. U Pitsburgu je izgradio „Carnegie Steel“ kompaniju, koja je 1901. godine prodata DŽ. P. Morganu za 303.450,000 dolara, čime je stvorena U.S. Steel korporacija. Karnegi je posvetio ostatak života dobrotvornim aktivnostima, posvećujući posebnu pažnju lokalnim bibliotekama, svetskom miru, obrazovanju i naučnim istraživanjima. Sagradio je Karnegi Hol u Njujorku i između ostalog osnovao Karnegi korporaciju Njujork (Carnegie Corporation of New York), Fondaciju Karnegi za međunarodni mir (Carnegie Endowment for International Peace), Naučni institut Karnegi (Carnegie Institution for Science), Univerzitet Karnegi Melon (Carnegie Mellon University) i druge.