Поглед преко улице на зграду Библиотеке

Гаврил Стефановић Венцловић – мистериозни монах и креативни преводилац на раскршћу епоха

Поглед преко улице на зграду Библиотеке

У уторак, 29. 12.2020. у 14h, у Универзитетској библиотеци, одржаће се предавање Гаврил Стефановић Венцловић – мистериозни монах и креативни преводилац на раскршћу епоха у оквиру циклуса Хришћанство и изазови савременог света. О теми ће говорити Милеса Стефановић, научни сарадник Етнолошког института САНУ. Уколико желите да присуствујете предавању пошаљите пријаву на: gavrilovic@ubsm.rs. Број присутних је ограничен.

Објављено:

Циклус предавања:
ХРИШЋАНСТВО И ИЗАЗОВИ САВРЕМЕНОГ СВЕТА

Милеса Стефановић:
Гаврил Стефановић Венцловић – мистериозни монах и креативни преводилац на раскршћу епоха

 

Гаврил Стефановић Венцловић, јеромонах, вредни писар и надахнути беседник из прве половине XVIII века, својим радом обележио је једно од кључних раздобља у историји српске културе. За собом је оставио око 20000 руком писаних страна, од чега око 9000 на народном језику. Његови преписи настали су за потребе богослужења, али је, настојећи да допре до своје пастве, проповеди преводио и приређивао на народном језику. У настојању да их учини што разумљивијим и пријемчивијим необразованим верницима, не само да их је преводио на народни језик, већ је апстрактнија или терминолошки компликованија места објашњавао, уносећи примере из свакодневног живота.

Пола века пре Доситеја Обрадовића, у Венцловићевим беседама срећемо просветитељске идеје. Иако знатно скромнијег образовања од Доситеја, Венцловић је био свестан значаја просвећивања. Између осталог, критиковао је непримерено понашање свештенства, наглашавао да је међуљудска помоћ важнија од „празног богомољства“, указивао je на трагичне последице незнања и примитивизма у народу, нападао ружне обичаје, кудио бахатост „богатица“, истицао значај сељака, залагао се за лично достојанство изнад племићких привилегија, па чак и, далеко испред свог времена, говорио о неравноправности жена. Занимљиво је да је цитате из Светог писма преводио прилично слободно на народни језик, читав век пре Вуковог и Даничићевог превода.

Покушавајући да буде што ближи својим слушаоцима и говорећи на њима разумљивом језику, у његове проповеди упливавају бројни детаљи из народног језика, обичаја и свакодневног живота. Венцловићеви рукописи представљају једно од ретких писаних сведочанстава о народном говору у XVIII веку, а посредно преко њих сазнајемо и о животу Срба северно од Саве и Дунава. Успутно се ова његова дела посматрају и као сведочанство о духу времена и историјско-политичком контексту одвијања двеју сеоба српског народа.