Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”

23. мај 2013. године

Нови магазин

Аутор: ИВАН ЈОВАНОВИЋ
Рубрика: Култура

После вишемесечне полемике Влада Србије је 30. априла донела одлуку о стављању 60 културних институција на списак оних које имају национални значај. Оно што је привукло пажњу јавности је да су позоришта дошла на њу, да нема Матице српске, али да је ту и чувена, сада већ култна, Културно-просветна заједница Србије на чијем је челу самоуки културни радник Живорад Ајдачић, који се прославио захтевима да Југословенско драмско позориште мора да промени име да би се нашло на овом списку, као и прављењем спискова “непатриотских филмова”. Статус установа културе од националног значаја стекли су: Народни музеј у Београду, Историјски музеј Србије, Музеј савремене уметности, Етнографски музеј, Музеј примењене уметности, Природњачки музеј, Музеј науке и технике, Музеј историје Југославије, Музеј позоришне уметности Србије.

На листи је и Музеј на отвореном „Старо село“ Сирогојно, Музеј наивне и маргиналне уметности у Јагодини, Музеј Војводине у Новом Саду, Народни музеј у Чачку и Ваљеву, Народни музеј Топлице, Музеј „Рас“ у Новом Пазару, Музеј у Приштини са измештеним седиштем у Београду.

Међу установама са тим статусом су и Народни музеј Краљево, Галерија слика „Сава Шумановић“ у Шиду, Уметничка галерија „Надежда Петровић“ у Чачку, Спомен-збирка „Павле Бељански“ у Новом Саду, Галерија „Милан Коњовић“ у Сомбору, Галерија савремене ликовне уметности у Нишу, Модерна галерија у Ваљеву.

Статус су стекли и Републички завод за заштиту споменика културе у Београду, Покрајински завод за заштиту споменика културе у Петроварадину, Завод за заштиту споменика културе града Београда, Завод за заштиту споменика културе Ниш.

Међу установама културе од националног значаја су и Завод за заштиту споменика културе Краљево, Завод за заштиту споменика културе Ваљево, Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица, Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево, Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица.

На листу су и Архив Србије, Архив Југославије, Архив Војводине, Историјски архив града Новог Сада, Југословенска кинотека, Народна библиотека Србије, Библиотека Матице српске, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Матична библиотека „Љубомир Ненадовић“ у Ваљеву.

Статус установа културе од националног значаја стекли су и Народно позориште у Београду, Српско народно позориште у Новом Саду, Југословенско драмско позориште, Народно позориште Суботица, Атеље 212, Звездара театар, Позориште „Бошко Буха“.

Поред позоришта, на списку су и Београдска филхармонија, Ансамбл народних игара и песама Србије „Коло“, Филмски центар Србије, Завод за проучавање културног развитка, Југоконцерт, Центар за културу „Вук Караџић“ Лозница, Центар лепих уметности „Гварнериус“, Дом културе „Михајло Пупин“ Идвор, Задужбина Илије М. Коларца и Културно-просветна заједница Србије.

Предлоге за овај статус давала је Комисија коју је оформила Влада, али је своје мишљење дао и Национални савет за културу. Као што се може приметити, сви су задовољени, ту су и институције које заслужују и не заслужују овај статус. Да ли је добро стављати у исти кош Домове култура, позоришта, разне центре лепих уметности и Културно-просветне заједнице просудите сами. Једно је јасно: у име старог, доброг културног егалитаризма (првенствено новчаног) сви су ту. Ко је заслужио, а ко не, просудиће време.