poster raj

Изложба Рај и чистилиште

poster raj

Поводом Светског дана књиге и ауторских права у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду приређена је изложба књига Рај и чистилиште: о писцима библиотекарима.

Објављено:

Изложба Рај и чистилиште: о писцима библиотекарима инспирисана je књигом Анхела Естебана “Писац у свом рају: тридесет великих писаца који су били библиотекари” у издању Дерете. Легенде су прилагођени одломци из ове књиге у преводу Весне Видаковић.

„Бог ме је начинио песникињом,
а ја сам сама себе начинила библиотекарком“

вели у једној својој песми шпанска песникиња и библиотекарка Глорија Фуертес (1917-1998). Живети од поезије и од активности које су за њу везане тада је било веома тешко, као што је то уосталом и данас, те је Глорија одлучила да потражи посао који ће јој омогућити стабилнији извор прихода. За веома кратко време постала је душа институције, и све особе које су са њом радиле, као и сами корисници, убрзо су бивали увучени у тај огромни процес размене енергије. Надахнута популарним радом Гарсије Лорке и његовом иницијативом путујућег позоришта, основала је прву дечју покретну библиотеку. У сиромашној земљи која је оскудевала у образовним средствима, Глорија Фуертес је кренула по долинама попут Дон Кихота, да поклања књиге деци, да их учи да читају и да им улива љубав према читању.

Данас се Глорија, која је рај пронашла и у стварању поезије и у библиотеци, смеши са авиона који носи њено име. Нису, међутим, сви библиотекари које је Анхел Естебан описао у књизи Писац у свом рају у њима једнако уживали: некима је она више личила на чистилиште.

У ову другу групу спада енглески писац Роберт Бартон (1577-1640) који је читав живот провео у Оксфорду, где је радио у библиотеци Колеџа Крајст Черч. У њој је најпре био срећан читајући књиге којима је био окружен, али се његова срећа услед рутине библиотекарског посла претворила у несносну чамотињу. Зато је, притиснут ониме што му се чинило бесмислом сопствене егзистенције, душом и телом предане надгледању књига, прикупљању и читању књижевних дела, написао своју Анатомију меланхолије.

Између једне и друге опције, раја и чистилишта, у библиотекама су познати и мање познати књижевници радили као библиотекари или помоћници библиотекара, информатори, каталогизатори, а често и као њихови директори, покушавајући (или не, као у Прустовом случају) да нађу равнотежу између стваралачке разбарушености и библиотечког реда.

Аутори изложбе: Драгана Михаиловић и Наташа Васиљевић