Ivan Đaja
Ivan Đaja: Život i delo
februar 2015.
Izložba „Ivan Đaja : život i delo“ druga je virtuelna izložba ciklusa „Oni su gradili Srbiju“ koja se organizuje u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“. Izložba nas vodi kroz stvaralaštvo ovog izuzetnog velikana naše ali i svetske nauke. Kroz tekstove, hronologiju života i dela, bibliografiju iz fonda Biblioteke, veb bibliografiju, Vikipediju i citate smo se potrudili da osvetlimo kompletnu ličnost prof. dr Ivana Đaje. U okviru pripreme virtuelne izložbe sav materijal je povučen iz magacina. Brošure koje su bile u lošem stanju su povezane i zaštićene. U elektronski katalog bilo je ubačeno svega desetak publikacija, a sada su sve obrađene elektronski i postale su vidljivije korisnicima. Deo bogatog fonda Univerzitetske biblioteke sadrži i posvete Ivana Đaje ljudima koji su i sami značajni za kulturu i nauku Srbije. Izabrani tekstovi o pojedinim delima Ivana Đaje najbolje ilustruju dubinu njegovih interesovanja koja su išla izvan osnovne discipline koju je izučavao.
Naučnik svetskog glasa
Vasilije Milnović
Nulla dies sine experimentum
„Nijedan dan bez eksperimenta“
deviza Ivana Đaje i Fiziološkog zavoda u Beogradu
Hronologija
Emilija Filipović
Neverovatna svestranost Ivana Đaje je ogledana i u hronologiji njegovog života i dela. I danas se spominje kao neko ko je učinio da nauka u Srbiji dobije svetsku slavu.
Doktorska disertacija
Dragana Stolić
Doktorsku disertaciju iz oblasti fiziologije pod nazivom Etudes des ferments des Glucosides et des Hydrates de Carbone chez les Mollusques et chez les Crustacés (Studija fermenata, glikozida i ugljenih hidrata kod mekušaca i rakova) Ivan Đaja je odbranio 1909. godine na Sorboni.
Pristupna beseda
Aleksandra Popović
Ivan Đaja je 6. marta 1932. godine postao redovni član Srpske kraljevske akademije. U Glasu Srpske kraljevske akademije iz 1932. godine su objavljena 2 njegova naučna članka. U sklopu članka Nekoje odlike borbe protiv hladnoće je objavljena i pristupna beseda održana na svečanom godišnjem skupu Akademije.
Bibliografija
Srbislava Šahović Mišić Igor Živanović
Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”, prema podacima iz bibliografija, u svom fondu ima veliki deo radova Ivana Đaje, naučnika, profesora i rektora Beogradskog univerziteta, pisca. Jedan deo sadrži i posvete I. Đ. ljudima koji su i sami značajni za kulturu Srbije (Aleksandar Belić, Isidora Sekulić, itd.).
Veb bibliografija
Sanja Antonić
Anotirana veb bibliografija o Ivanu Đaji, rodonačelniku fiziologije u Srbiji, jednog od velikana naše ali i svetske nauke predstavlja odabranu literaturu dostupnu na internetu.
Citiranost
Oja Krinulović
Evaluacija naučnog rada putem citatne analize predstavlja jednu od nekoliko metoda koja se primenjuje širom sveta, a samim tim i u našoj zemlji. Postoje dve referentne institucije u Srbiji (Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ u Beogradu i Biblioteka Matice crpske u Novom Sadu) koje se bave izradom bibliografija citiranih radova prema bazi podataka Science Citation Index odnosnoWeb of Science koje priznaje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.
Na Vikipediji
Oja Krinulović Đorđe Stakić
Vikipedija je slobodna Internet enciklopedija, osnovana 15. januara 2001. godine na engleskom jeziku. Početkom 2015. godine Vikipedija postoji na 287 različitih jezika, među kojima je i srpska verzija, pokrenuta 2003. godine, sa preko 310.000 članaka koji pokrivaju širok spektar tema.
Iz popularne literature
Aleksandra Popović
Ivan Đaja, iako izuzetan naučnik svetskog glasa, trudio se da populariše nauku kad god je bio u mogućnosti. Prikazani su neki delovi tekstova iz bogatog fonda Univerzitetske biblioteke svrstani u popularnu literaturu.
Iz naučne literature
Srbislava Šahović Mišić
„Prirodnjaci, obično nisu skloni meditacijama. ... Tek izuzetno među njima se pojavi i koji što pomaže interes i sposobnost da zagleda u osnov prolaznih fenomena koji, kao takvi, ostaju predmet proučavanja prirodnih nauka. ... Otuda se u njihovome radu često vidi sprovedena težnja za uspostavljanjem nekoga prelaza između suštine i pojava. A njome se približavaju filozofima.” (Ksenija Atanasijević, Razmišljanja jednog fiziologa, Ivan Đaja „Niz vodu”)