26. март 2012. године

Вечерње новости
Аутор: НИКОЛА НЕДЕЉКОВИЋ – МАРИЈА ЈАНКОВИЋ

Рубрика: Политика

У славу престонице

МАНИФЕСТАЦИЈА „Дани Београда“, која се сваке године одржава од 16. до 19. априла, овог пролећа слави свој јубилеј десет година од почетка обележавања. Скупштина града Београда је 26. децембра 2002. одлучила да се период између два значајна догађаја у историји нашега града обележ ава као „Дани Београда“. Током три дана трајања манифестације градска управа већ десет година организује низ културних, спортских и туристич ких програма на више локација у граду. У оквиру свечаности, традиционално се сваке године додељују и награде града Београда ствараоцима за највреднија достигнућа у Београду у областима: уметност, наука, медицина, архитектура и урбанизам, пољопривреда, новинарство, образовање, спорт, за херојско дело, за дугогодишњи рад и трајан допринос развоју града Београда, као и специјално признање за изузетан допринос у реализацији догађаја од значаја за град Београд…

Јубилеј десет година од почетка одржавања манифестације „Дани Београда“

ТОКОМ криза Београд се највише градио. У прошлости, када су економски проблеми између два светска рата дрмали читав свет, и данас, када влада светска економска криза. Београд је у периоду од 1914. до 1940. године почео да добија лице метрополе, а после дуже паузе то је настављено последњих неколико година. Капитални пројекти који су тада изгра ђени и данданас су симболи града, што доказује њихову ванвременску вредност. Као што се данас ди жу мостови, обилазнице, вртићи и школе, у том периоду ницали су паркови, дворови, позоришта, факултети…

После страдања у Првом светском рату Београд је почео да се опоравља. Достигнућа тадашњих неимара била су испред времена, а за седам грађевина се може рећи да су била „чуда“ архитектуре. Попут данашњег Моста на Ади, који је највећи мост са једним пилоном на свету, тада је у српској престоници подигнута највиша зграда у југоисточној Европи Палата „Албанија“, али и Београдски сајам, где је први пут у овом делу Европе представљена напредна технологија телевизија.

Међу њима је Народна бибилиотека на Косанчићевом венцу, Мост краља Александра на Сави, Студентски дом краља Александра и Опсерваторија на Великом Врачару. Тешко је набројати све што је Београд добио од 1914. до 1945. године, али се у набрајању „седам чуда“ никако не сме изоставити Дом Народне скупштине. Ова раскошна грађевина је после 29 година коначно завршена 1936. године. Период између два рата обележила је и изградња културних установа као што је Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ (1921), зграда Српске академије наука и уметности, Студентски дом „Краљ Александар И“ (1928)…

Вера и језик

У БЕОГРАДУ 1934. године преовлађује број становника који су говорили српскохрватским језиком – 81,7 одсто. Странци су махом били Немци и Руси, па је по четири одсто грађана говорило ове стране језике. Словеначким се користило њих 2,5 одсто, као и мађарским. Када је у питању вероисповест Београђана, постоје подаци из 1940. године, који говоре о 77,7 одсто православаца и 15,3 одсто римокатолика. Мојсијеву веру је следило три одсто тадашњих житеља, док је евангелиста и муслимана било по 1,5 одсто.