Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”

14. децембар 2011. године

Данас

Аутор: САНЕЛА КЕСЕГИ
Рубрика: Образовање

Докле се стигло са враћањем универзитетских задужбина и фондова у Београду

Само две београдске општине – Стари град и Врачар пренеле право коришћења и управљања задужбинама

Иако је између два светска рата Универзитет у Београду био међу три најбогатија у Европи, данас користи само 11 задужбина и два фонда. Када би се Универзитету вратиле некретнине, зграде, шуме, рудници злата које су задужбинари завештали за добробит високог образовања његова имовина би износила више од милијарду долара.

– Педесетих година прошлог века, већина имовине Универзитета је национализована. Лоша законска решења после Другог светског рата довела су до тога да се задужбинарство занемари и да његов развој застане. У периоду од 2000. до 2011. године, национализована имовина је евидентирана те је Дирекцији за имовину Републике Србије поднето више од 70 захтева за враћање имовине Универзитета, задужбина и фондова – каже за Данас Јасмина Кабадаја, руководилац сектора Универзитета у Београду за инвестиције, управљање имовином Универзитета, задужбина и фондова.

Према њеним речима, само две београдске општине – Стари град и Врачар пренеле су право коришћења и управљања на задужбинама које се налазе на њиховој територији.

– Сада само осам задужбина остварује приходе, све остале су уписане у регистар Министарства културе, отворени су им рачуни те су добиле статус правног лица. Општине које су вратиле имовину делимич но су дале станове у откуп, те је враћен само мањи, неоткупљени део станова у зградама са пословним простором. Остале општине нису хтеле да изврше пренос.

Универзитет сада води спорове за заштиту имовине задужбина и поништење решења о откупу у задуж бинарским зградама – објашњава Кабадаја.

Она каже да би се имовина универзитетских задужбина заштитила од приватизације упућени су и дописи Влади Републике Србије, Агенцији за приватизацију и свим министарствима.

– Богати добротвори, неретко и неписмени, поклањали су имовину свом народу, свесни да су писменост и просвећеност најјаче оружје и услов опстанка. Завештавали су стечену имовину како би помагали школство, привреду, здравство и културу – каже наша саговорница.

Највећи добротвор Универзитета у Београду је Лука Ћеловић Требињац, а једна од најпознатијих страних донација је Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, која је сазидана средствима Карнегијеве фондације.

Зграда Ректората на Студентском тргу 1, чији је дародавац капетан Миша Анастасијевић, чувени београдски трговац сољу и бродовласник, најпознатија је грађевина завештана Универзитету, а уједно и једна од најлепших палата у граду. Ту је од 1863. године била Велика школа, а од 1905. године, сада већ више од 140 година Универзитет у Београду.

Ту су и драгоцене археолошке, нумизматичке и уметничке збирке, раритетне књиге и хербар, вредни књижевни фондови.

Универзитет чини велике напоре да сачува имовину и да обнови дух задужбинарства, имајући на уму речи нашег нобеловца Иве Андрића да „Велики људи умиру два пута, једном када заувек нестају са земље, а други пут када пропадну њихове задужбине“.

Антрфиле: Поклањале и владарске породице

И владарске породице су даривале Универзитет, те је краљица Наталија Обреновић поклонила 9.000 хектара шуме – југозападни део Мајданпечке државне домене, насеље Дебели луг и рудник Благојев камен, за који је везана једна лепа прича. Једном приликом када је Милан Обреновић хтео да протера краљицу Наталију из Србије, студенти и професори су стали испред кочије у којој је била краљица и вратили је у двор. После смрти краља Александра и Драге Машин, Наталија је наследила ту домену и поклонила је Универзитету. Краљ Милан Обреновић поклонио је ботаничку башту коју сада користи Биолошки факултет, а краљ Александар И Карађорђевић зграду у којој је и данас Студентски дом.