Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”

08. март 2011. године

Блиц

Аутор: МИЛЕНА МАРЈАНОВИЋ
Рубрика: Култура

У Уметничком центру УБСМ (Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“) можете погледати веома занимљиву изложбу Раденка Милака и Игора Бошњака која носи прилично непријемчљив назив „Естетизација политике”, иако је њен садржај више него интригантан, поготово један од експоната – „Час анатомије”.

Реч је о видео раду који копира чувену Рембрантову слику, а уместо ликова лекара на челу са др Тулпом, видимо политичаре из региона на челу са Титом. Игор Бошњак преузима Рембрантову слику „Час анатомије”, о којој треба знати да приказује друштвени догађај у XVII веку.

Наиме, водећи анатом др Николас Тулп имао је право само на једно сецирање годишње и многи су плаћали да би том часу присуствовали. (Рембрант ју је насликао у 26. години толико прецизно да су се многи питали није ли копирао детаље из приручника анатомије.) Бошњак затим прави скок од три и по века и у „Часу анатомије” Данила Киша налази кључну реченицу да доктор „зна да је људско тело изван духовних функција, изван душе и морала само пробавна машина”. Другим речима, човек без достојанства је сопствена карикатура – те Бошњакова слика има вишеслојна значења. Ликови на њој заиста постају карикатуре по ономе шта изговарају – несувисле фразе – док заједно са Титом, то јест с др Тулпом, гледају леш – метафора земље које више нема.

Бошњак на изложби има још један видео рад: на њему су снимљена гробља, чак и атеистичко, али тако што су на надгробне плоче „налепљени” монитори са „сметњама на везама”. Другим речима, мртва уста не говоре, али њихове негдашње речи и даље праве пометњу међу живима. Рад Раденка Милака пак кроз серију слика као питања и одговора „А шта сте још видели? – Нисам могао видети све!” позива се на фотографију америчког фоторепортера Рона Хавива, који је на самом почетку рата у Бијељини забележио како Арканов војник брутално ногом удара жену која лежи на тротоару.

Реч је о фотографији која је обишла свет, а конкретно у овом случају, с поруком како се „медијски посредованим приказима манипулише као оружјем за наставак рата другим средствима између супротстављених страна, једнозначно и колективно редукованих на улоге жртви и злочинаца”, примећују Антонија Мајача и Ивана Баго у пратећем тексту.

Кисео је осмех који гледалац понесе са ове изложбе – иако му га „Час анатомије” измами. Наравно, не због радова, који су врло речити, па чак и смели с обзиром на приказане „јунаке”, већ због стварности оптерећене прошлошћу у којој, „и након 17 година од успостављања независности – објашњава Бошњак – недостају суштински предуслови за стварање суверене демократске државе: подела државе одређена Дејтонским споразумом кочи процесе доношења политичких одлука, међународна заједница се не одриче свог протектората према држави, а друштво се и даље дели на основу етничке припадности. На националне, етничке и верске разлике још увек се гледа као на препреке, а не као на предности”.

Изложба „Естетизација политике” је пример како се друштвени тренутак (који истина траје читаву вечност) може преточити у уметност с универзалним питањем: има ли краја људској глупости, бахатости и ароганцији?

Раденко Милак

– Рођен 1980. у Травнику.

– Завршио Академију уметности у Бања Луци, смер сликарство.

– Директор Центра за визуелне комуникације „Проток” и Бијенала савремене уметности „СпаПорт”.

– Магистрирао на ФЛУ у Београду 2006.

– Мисија „Протока” је оживљавање локалне уметничке сцене, а њен резултат Бијенале

Више на: http://www.milak.net/ и http://www.protok.org

Игор Бошњак

– Рођен 1981. године у Сарајеву.

– Аутор међународне платформе за савремену уметност www.namaTRE.ba

– Дипломирао сликарство на Академију ликовних уметности у Требињу, 2005. године – Сада на II години докторских студија при Ректорату Универзитета Уметности у Београду.

– Асистент на АЛУ у Требињу.

Више на: www.igorbosnjak.com, www.bgartmap.com