Верослав Јанковић: Када сам крајем 2006. године, у Бизнис додатку Данаса, објавио свој први поглед на енергију, чврсто сам веровао у промену парадигме. При томе сам мислио на промену начина перцепције, интерпретације и решавања проблема са којима се суочава цео свет.
11. фебруар 2008. године
Данас – Бизнис
Аутор: ВЕРОСЛАВ ЈАНКОВИЋ
Рубрика: Економија и привреда
Верослав Јанковић energy аспект
Када сам крајем 2006. године, у Бизнис додатку Данаса, објавио свој први поглед на енергију, чврсто сам веровао у промену парадигме. При томе сам мислио на промену начина перцепције, интерпретације и решавања проблема са којима се суочава цео свет. И мислио сам да и ми, као део тог света и Европе, морамо да учинимо знатно више за нашу кућу. Планирао сам да нову серију текстова посветим приказима позитивних примера из праксе. Зато што је енергија нераскидива од економије и екологије, а све чешће и од хране, у мом фокусу требало је да се нађу прикази важних подухвата и инвестиција у обновљиве изворе енергије.
Али, у међувремену десило се много тога: Велика инвестиција у производњу биоетанола у Зрењанину дефинитивно је отказана, ЕПС и НИС нису модернизовани и нису уложили довољно новца у решавање еколошких проблема, фабрика биодизела у Шиду привремено је обуставила производњу, није подигнута ни једна ветрењача, нити је почела изградња неке хидроелектране, а о увођењу појма енергетске ефикасности у закон о планирању и изградњи нико и не размишља. О томе шта није урађено могло би се доста писати, ипак, поставимо питање да ли је нешто урађено и шта је следеће. Податак да је за реализацију 33 пројекта из области рударства и енергетике одобрено око две милијарде динара из средстава Националног инвестиционог плана, на први поглед привлачи пажњу. Али, пажљивом анализом пројеката којима су та средства намењена, може се видети да на том списку нема ни једног пројекта из области обновљивих извора. Имплементација европских норми у погледу енергетске ефикасности и заштите околине и образовање кадрова на пилот пројекту Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ и Национална лабораторија за енергетику, екологију и еталонирање једина су два пројекта која ће из НИП добити 40 милиона динара, што је тек два одсто укупних средстава. Нећу да кажем да остали инфраструктурни пројекти којима су одобрена средста, пре свега из области гасификације, нису битни, али мислим да би великог одјека код инвеститора и замаха овој врсти енергије дало више одобрених пројеката. То би сигурно довело и до бржег уклањања законских и административних баријера за „зелену енергију“.
Оно што је обележило почетак ове године у енергетском сектору свакако је споразум са Русијом. Из штурих информација које су у вези са тим аранжманом допрле у јавност, могло би се закључити да ће руски Гаспром њефт преузети већински пакет НИС за релативно мали новац и да ће извесно време бити потпуно заштићен када је реч о контроли увоза деривата и могућности производње Д2 и другог горива који не испуњавају стандарде квалитета који прописују европске норме. Имајући то у виду, вероватно пада у воду и она прича о 1.000 евра које ће сваки грађанин добити кроз бесплатне акције, јер због ниже вредности НИС та цифра ће бити знатно нижа. Добро је што ће кроз Србију пролазити магистрални гасовод Јужни ток, али није добро што се не зна када ће започети градња, ко ће бити власник и куда ће проћи. Не зна се ни дужина и капацитет гасовода, а све то биће познато после израде студије. Колико ће Србија зарадити од транзита гаса то је тек велика непознаница. Ако се зна да се транзитна такса наплаћује за 1.000 метара кубних гаса на 100 км транзитног гасовода и да се висина таксе креће у распону од 0,6 до 10 евра (најчешће један евро), онда је нереално очекивати зараду од 200 милиона евра. Сви се слажу да су НИС и српска Влада од уредбе о забрани увоза и монополске производње деривата зарађивали више од 150 милона евра, па када се у том светлу погледа приход од гасне транзитне таксе, чак и да се он не дели са руским партнером, види се да нећемо пуно профитирати. Непознаница је и ко ће газдовати складиштем у Банатском Двору и ко ће коме ту шта плаћати, али је зато извесно да Србија из НИП ове године у подземно складиште улаже 300 милиона динара. Оно што је добро и позитивно свакао јесте енергетска сигурност коју Србија стиче преко двостраног напајања гасом и обезбеђивање довољних количина енергије за будући раст. Добро је и то, мада то нико ни неспомиње, што ће индустрија и домаћинства моћи све више да користе гас као еколошки веома прихватљив енергент. На тај начин ће се смањити потрошња угља и мазута, а самим тим смањити и емисија гасова са ефектом стаклене баште.
Уколико уследи усвајање тзв. feed in тарифног система за електричну енергију по којем ће бити веома исплативо производити електричну и топлотну енергију из гаса помоћу гасних мотора или турбина, ето нама нових инвестиција, енергетски ефикасније, конкурентније и профитабилније индустрије и чистије околине. У том случају ћу громогласно аплаудирати споразуму и бићу спреман да опростим и оних неколико стотина евра које сам изгубио због јефтине продаје НИС. Тада би и моји текстови били много ведрији и указивали би на једну нову и одговорну заједницу, која брине о садашњости и будућности. Аутор је директор Victoria Group.