Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”

04. септембар 2008. године

Вечерње новости

Аутор: БРАНКО БОРИСАВЉЕВИЋ
Рубрика: Фељтон

АРМИЈА СА ДИПЛОМОМ

Данас студира око 90.000 студената

Са традицијом дугом 200 година, Универзитет у Београду данас је водећа институција у нашем региону. У овој високошколској установи тренутно студира око 90.000 студената, што је више него на осталих шест државних заједно. Диплому неког од факултета БУ до сада је добио 347.741 студент, специјализирао је 27.911 академац, магистрирало је 22.704 и докторирало је 13.214, или 3,8 одсто оних који су завршили основне студије. Обједињујући 31 факултет, десет научноистраживачких института и пет центара, Универзитет у Београду у највећој мери интегрише научноистраживачки рад и образовни процес. Наставни и научни кадар Универзитета у Београду има интернационални рејтинг и у образовању и у науци.

Тренутно, Универзитет у Београду сарађује са 126 универзитета и научних установа у свету, при чему факултети остварују знатно обимнију сарадњу кроз бројне појединачне уговоре.

Број студената који Универзитет у Београду уписује усклађен је са кадровским, просторним и техничко-технолошким могућностима. Тако је ове године индекс БУ добило 15.229 бруцоша. Последњих година на БУ забележен је тренд велике популарности друштвених и медицинских факултета, али и опадање интересовања за техничке и природне науке, па ови факултети, углавном, не попуне уписну квоту.

Потписивањем Болоњске декларације, уведен је и нови режим студирања, а добијање дипломе на неким факултетима могуће је већ после треће године. Студенти су у обавези да иду на предавање и вежбе, а предиспитним обавезама могу остварити од 30 до 70 одсто укупне оцене.

Просечан проценат студената који су прешли са прве на другу годину студија је 66 одсто, и обухвата студенте који су имали више од 37 ЕСПБ, док је проценат студената који су остварили законских 60 ЕСПБ знатно мањи. Повећање пролазности је један од најважнијих циљева реформе високог образовања и том проблему ће у наредном периоду бити посвећено највише пажње.

Универзитет у Београду је предао захтев за акредитацију, кроз коју до половине следеће године треба да прођу све високошколске установе у Србији. Други важан показатељ који се редовно прати на Универзитету у Београду, је просечна оцена на студијама, која за студенте који су дипломирали у школској 2006/2007. години износи 7,98, што се може сматрати задовољавајућом просечном оценом. Међутим, просечна дужина студија је 7,76 година.

Укупни приход свих факултета чланица Универзитета у Београду и Ректората су у 2007. години износили 11.892.805.000,00 динара од чега 46,7 одсто чине средства из буџета Министарства просвете, што је неколико пута мање него што имају универзитети величине Београдског, у другим земљама.

Поред факултета у саставу Универзитета у Београду су и Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Институт за физику, Институт за хемију, технологију и металургију, Институт за филозофију и друштвену теорију, Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство… Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ има 1.500.000 библиотечких јединица, од којих је више од 700.000 свезака књига и докторских дисертација на српском и страним језицима. Такође, у библиотеци се налази и 10.000 наслова стручне периодике, а има приступ на више од 14.000 страних електронских часописа у пуном тексту.