
У Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду у петак, 7. марта 2025. отворена је изложба „Сима Тројановић (1862-1935): Научник испред свог времена“.
Аутори изложбе су Ивана Гавриловић, Игор Живановић и Матеа Милошевић.
У Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду у петак, 7. марта 2025. отворена је изложба „Сима Тројановић (1862-1935): Научник испред свог времена“.
Аутори изложбе су Ивана Гавриловић, Игор Живановић и Матеа Милошевић.
Изложба са каталогом монографијом посвећена др Сими Тројановићу представља прилику да се подсетимо изузетног доприноса једног од најзначајнијих српских етнолога и оснивача Етнографског музеја у Београду. Као пионир етнологије у Србији, Тројановић је успео да, упркос бројним препрекама, постави темеље научног истраживања народне традиције и обичаја. Његово богато образовање стечено на престижним европским универзитетима и широко поље интересовања, од антропологије до народне медицине, омогућили су му да српску културну баштину сагледа из различитих углова и представи је како домаћој тако и страној јавности. Кроз своја дела и музеолошки рад, Тројановић је открио дубину и богатство српских обичаја, веровања и традиционалних обреда, дајући им научну утемељеност и универзални значај. Ова изложба приказује не само његов научни допринос већ и животни пут човека чија је посвећеност очувању националног идентитета оставила неизбрисив траг у српској култури и науци. Каталог који прати изложбену поставку хронолошки представља најзначајније моменте из живота и рада др Симе Тројановића, уз илустрације и приказе оригиналних докумената, фотографија и музејских предмета. Надамо се да ће ово издање допринети бољем разумевању Тројановићевог научног доприноса и инспирисати нове генерације етнолога и музеолога да следе његов пример посвећености и темељитости у истраживачком раду.
Универзитетска библиотека чува писане трагове његовог знања и умећа и овом изложбом жели да скрене пажњу на тај део свог богатог фонда. Изложбени материјал је делом из Одељења реткости Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“, посебно из легата Геодона Дунђерског, Јоце Вујића, Слободана Ј. Јовановића, Живојина Симића, Стојана Новаковића, др Александра Белића и др Војислава М. Јовановића.