Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”

Поводом 400 година од Молијеровог рођења, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, у сарадњи са Филолошким факултетом у Београду, а у оквиру програма „Класици светске књижевности – јубилеји“ организује изложбу плаката и књига са пратећом публикацијом под називом Молијер, наш савременик.

Циљ изложбе Молијер, наш савременик је да се посетиоцима пружи обиље података из Молијеровог живота и стваралаштва како би се подсетили на значај, утицај и актуелност једног од највећих комедиографа светске књижевности, чија дела и данас плене сочним и приступачним језиком, неодољивим заплетима, упечатљивим ликовима, високом комиком која проистиче из психологије карактера, убојитом сатиром и друштвено-етичким ангажманом.

Славни француски књижевник Молијер (1622-1673) прво се, као и Шекспир, бавио глумом, да би током релативно кратког али бурног и плодног живота, постао комплетан позоришни човек: расни глумац, вешт организатор и режисер, одговоран управник позоришта и врхунски драмски писац, један од највећих комедиографа свих времена.

МОЛИЈЕР (Molière) правим именом Жан-Батист Поклен (Jean-Baptiste Poquelin) рођен је 15. јануара 1622. у Паризу. По пореклу је требало да буде декоратер на двору, а по школовању да ради у правосуђу, али он се, вођен неодољивом страшћу према театру, одрекао сигурног живота и са пријатељима основао позоришну дружину „Славно позориште“ са којом је читавих дванаест година калио позоришни занат по француској провинцији, да би се победоносно вратио у Париз. Стекао је наклоност Луја Четрнаестог који га је штитио до краја живота, али чак ни тако моћна заштита није спречила прогон Молијера од стране оних које је извргавао руглу у својим комедијама. Због исмевања религиозне хипокризије називан је безбожником и тровачем душа, a из верских кругова се тражило да због Тартифа и Дон Жуана буде спаљен заједно са својим делима. Навукао је на себе гнев аристократа јер је исмевао њихов снобизам и извештаченост, али и буржуја које је шибао због тврдичлука, заслепљености новцем и јурњаве за титулама. Замерио се лекарима и адвокатима приказујући њихово незнање, шарлатанство и грамзивост, а уз све то, он се од самих почетака суочавао са нападима колега из конкурентских трупа, те је водио непрестану полемику са њима. Самопрегоран фанатичан рад који је резултирао са укупно тридесет три написана позоришна комада и исцрпљујући „рат” који је водио на много фронтова, довели су до Молијерове преране смрти која је вештом игром судбине дошла по њега право на позорницу, током извођења Уображеног болесника, при чему се публика смејала мислећи да Молијер изводи једну од својих глумачких бравура. Али ни смрт у његовој педесет првој години му није донела мир, јер по верским канонима тог времена као глумац није могао бити регуларно сахрањен, него само као безимен, на периферији гробља и у окриљу ноћи.

Упркос свему, Молијерове представе су биле попуњене до последњег места, а његова популарност се протоком времена нимало није смањила. Аплаудира му и данашња публика широм света, која га доживљава као свог савременика, а не као писца удаљеног цела четири столећа.

Отварање изложбе: у четвртак, 29. септембра у 13 сати у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“
Говоре: проф др. Јован Попов и доц. др Жељка Јанковић са Филолошког факултета у Београду
Поздравна реч: проф. др Александар Јерков, директор Универзитетске библиотеке
Уредница програма и ауторка изложбе и пратеће публикације: Вука Јеремић, библиотекарка саветница

Снимак са отварања изложбе можете погледати овде