Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”

У временима интензивних и непрекидних научних искорака, у контексту све неизбежнијег присуства вештачке интелигенције, јавља се потреба за кратким преиспитивањем: да ли је напредак науке, уз предности које из тога произлазе, циљ којим могу да се оправдају нечасна и нехумана средства уколико су она коришћена да би се тај циљ постигао? Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ настоји да, кроз поглед у прошлост и осветљавање једног значајног трага, подсети како изгледа када наука, заслепљена идеологијом, престане да се обазире на људскост, самилост и морал.

Подсетник из прошлог века о којем је реч јесте Атлас топографске анатомије човека Едуарда Пернкопфа, истакнутог вође нацистичког покрета, чији један том поседује Универзитетска библиотека, који је добила путем поклона 1942. године. Илустрације људског тела израђене са изванредном прецизношћу, које чине део обимне публикације (у 4 тома), настале су, како је истрагом утврђено, на основу тела жртава нацистичког терора која су стизала на Институт за анатомију у Бечу, којим је управљао Пернкопф.

Округли сто „Култура сећања – медицина, биоетика, нацизам, етика у библиотекарству“, полази од Пернкопфовог Атласа, али жели да овај писани документ сагледа кроз излагања најкомпетентнијих учесника из више научних области, како би се омогућио мултдисциплинарни приступ сложености питања која се могу поставити. Од историје, посебно периода Другог светског рата и Холокауста, преко медицине, нарочито анатомије и биоетике, све до улоге библиотека и њихове мисије у очувању и преношењу сведочанстава прошлости, не ускраћујући право на информацију, искрсава, поводом Атласа, читав спектар садржаја и тема. Сва излагања ће бити, до краја године, обједињена и публикована у зборнику саопштења.

Програм прати изложба публикација на којој су приказани, осим Пернкопфовог, и други анатомски атласи, али и књиге из биоетике и сродних дисциплина. Један део изложбе посвећен је књигама које су током Другог светског рата у окупираном Београду биле забрањене од стране немачких власти, како би се додатно осветлио период када је у библиотекама само за неке књиге, попут Атласа, било места, док су друге биле непожељне. Универзитетска библиотека је успела, у складу са својим основним задатком, да сачува и једне и друге, те да их пружи корисницима на увид.

Учесници првог дела (9. мај)

• Гордана Лазаревић mr sc., библиотекар саветник, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Београд (Поздравна реч)
• Академик Радоје Чоловић, САНУ, Одељење медицинских наука, председник Српског лекарског друштва (Уводно предавање)
• Др Игор Живановић, Институт за филозофију, Филозофски факултет, Универзитет у Београду
• Др Александра Павићевић, Етнографски институт САНУ, Београд
• Др Срђа Јанковић, Универзитетска дечја клиника Тиршова, Београд
• Иван Умељић, Центар за промоцију науке, Београд

Учесници другог дела (24. мај)

• Драгана Михаиловић, библиотекар саветник, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Београд (Поздравна реч)
• Проф. др Јован Бабић, Филозофски факултет, Универзитет у Београду
• Вука Јеремић, библиотекар саветник, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Београд
• Др Милан Кољанин, Институт за савремену историју, Београд
• Доц. др Вида Јеремић Стојковић, Медицински факултет Универзитета у Београду

Детаљнији програм првог дела можете преузети овде.

Снимак (9. мај) први део можете погледати овде.
Снимак (9. мај) други део можете погледати овде.
Снимак (24. мај) можете погледати овде.

Проф. др Милан Милисављевић поклонио је Атлас дисекције Универзитетској библиотеци „у знак сећања на садржајни Округли сто где је Анатомија била повод окупљања“.