Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”

О ИМАГИНАРНИМ ТОПОГРАФИЈАМА

Како представити места која смо замислили, којих се магловито сећамо или смо их сaмo видели у сну? Да ли се може створити јасна слика нечег што је нејасно? Топографија, појам који у географији означава тачан опис места, овде се односи на неухватљиве квалитете упамћеног, замишљеног или домаштаног простора. Студенти Одсека за пејзажну архитектуру и хортикултуру Шумарског факултета у Београду представљају на овој изложби своја уметничка истраживања у оквиру широко постављене теме. Али, у пропозицијама пројекта постоји и једно медијско ограничење, замишљено као изазов и истовремено „мала врата“ за пролаз креативности.  Материјал у коме су ови радови настали јесте искључиво папир. Он може бити схваћен као површина за рад, али и као објекат у простору, он може да се изрази и језиком волумена, светлости и сенке, или сопственом историјом у случају преузетих, поново употребљених материјала.

Током рада на реализацији изложбе било је разних техничких и концептуалних изазова које сваки процес уметничког рада носи. Важан аспект овог процеса је решавање проблема по принципу „учења кроз рад“. Испробавајући технике и материјале ми истовремено савладавамо процедуре, учимо о својствима материјалног света и обогаћујемо поетске слике и аналогије на којима градимо израз. И овом приликом пређен је одређени пут, од првобитних идеја, преко покушаја у материјалима, до коначне форме која је понекад доста удаљена од пропозиција. Понекад и самог аутора његов рад подучи и изненади. То су тренуци у којима уметност открива своју моћ да чита слојеве значења које нам свет нуди.

На крају, сарађујући са овим младим и даровитим људима у процесу реализације радова за изложбу, приметила сам да се кроз њихов уметнички израз имплицитно појављује једно сасвим особено искуство. То је извесно немо или прећутно знање онога ко о природи није само учио, већ ју је и дубоко искуствено и емотивно доживео. Тако се кроз ове радове наговештавају неке, за нас данас и овде, необично важне поетске истине о процесима раста у биљном свету, циркадијалним и годишњим ритмовима, трајању геолошких формација, води која тече и ваздуху који мирише на озон. Посматрајући радове на овој изложби, можемо да осетимо фину артикулацију животних дамара који вибрирају у простору око нас.

Милена Путник, магистар сликарства

доцент на Одсеку за пејзажну архитектуру и хортикултуру Шумарског факултета