Исечак из историје

Крајем 1920. године, управа Карнегијеве задужбине је српској влади поклонила 100.000 долара за подизање једне библиотеке у Србији. Треба рећи да је ову одлуку Карнегијева задужбина донела захваљујући иницијативи два истакнута Србина која су у то време живела у САД, дипломате Славка Грујића, посланика Краљевине СХС у Вашингтону (1871–1937) и Михајла Идворског Пупина (1854–1935), славног професора физике на Колумбија универзитету. Чувени професори Филозофског факултета и великани српске науке Павле Поповић (као иницијатор), Веселин Чајкановић и Александар Белић били су чланови Комисије за оснивање Универзитетске библиотеке. Камен-темељац постављен је 23. јуна 1921. године, када је престолонаследник регент Александар у темељ зграде поставио повељу на пергаменту. Библиотека је свечано отворена на дан Св. Ћирила и Методија, 24. маја 1926. године.

Ко је био Ендру Карнеги?

Ендру Карнеги (25. новембар, 1835. – 11. август 1919.) је био шкотско-амерички индустријалац који је предводио огромну експанзију америчке индустрије челика крајем 19. века, и постао један од најбогатијих Американаца у историји. Био је један од најистакнутијих филантропа свог доба у Америци и Енглеској. Током последњих 18 година свог живота, поклонио је око 350 милиона долара (отприлике 6.5 милијарди долара у 2024. години) многим добротворним организацијама, фондацијама и универзитетима – скоро 90 одсто свог богатства. У свом чланку из 1889. године, „Јеванђеље богатства“ (The Gospel of Wealth) позива богате да помогну побољшање друштва што је изазвало велики талас филантропије, а остаје битан и до данас.

Међу својим бројним филантропским напорима, Карнеги је финансирао око 3.000 библиотека које се налазе у 47 америчких држава, као и у Канади, Британији, Ирској, Белгији, Србији, Француској, Аустралији, Новом Зеланду, Јужној Африци, Западној Индији и Фиџију. Такође је донирао 50.000 фунти за помоћ у оснивању Универзитета у Бирмингему 1899.

Биографија

Ендру Карнеги је рођен у Дамферлајну у Шкотској. Са родитељима се 1848. године одселио се за Пенсилванију у Америци када је имао 12 година. Најпре је радио као телеграфиста, а до 1860. године већ је улагао у железницу, производњу спаваћих кола, мостоградњу и транспорт нафте. Даље богатство је створио тако што је продавао америчке обвезнице у Европи. У Питсбургу је изградио „Carnegie Steel“ компанију, која је 1901. године продата Џ. П. Моргану за 303.450,000 долара, чиме је створена U.S. Steel корпорација. Карнеги је посветио остатак живота добротворним активностима, посвећујући посебну пажњу локалним библиотекама, светском миру, образовању и научним истраживањима. Саградио је Карнеги Хол у Њујорку и између осталог основао Карнеги корпорацију Њујорк (Carnegie Corporation of New York), Фондацију Карнеги за међународни мир (Carnegie Endowment for International Peace), Научни институт Карнеги (Carnegie Institution for Science), Универзитет Карнеги Мелон (Carnegie Mellon University) и друге.