Поводом 100 година од смрти Франца Кафке, у понедељак, 3 јуна у 18 часова, у Свечаној галерији Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“, отвoрена је изложба „Белешке из неизмерне жеђи: Франц Кафка (1883–1924), поводом 100 година од пишчеве смрти“.
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић” заједно са Аустријском библиотеком у Београду и Аустријским културним форумом припремила је мултимедијалну изложбу посвећену последњој години живота овог великог писца. На изложби ће бити приказане Кафкине такозване „разговорне цедуљице“ пропраћене његовим цртежима. Другу димензију овом присећању на Кафку додао је подкаст Кафкини последњи дани који се може послушати током изложбе, а који је приредило Аустријско друштво „Франц Кафка“ са Аустријским друштвом за књижевност. У подкасту су у 53 кратке епизоде испричане Кафкине последње недеље у санаторијуму др Хофмана.
У 18.30, након свечаног отварања изложбе, премијерно у Србији биће пуштен и филм Кафкино последње путовање Ханс-Герда Коха и Клеменса Шмидбауера у коме су приказана оригинална писма и документи који сведоче о Кафкиној жељи за опоравком.
Аутори изложбе су Шејла Џидић, Свјетлана Ђелић и Матеа Милошевић.
Читавог живота сам умирао, а сада ћу доиста умрети. Мој је живот био слађи од живота других, утолико ће и моја смрт бити страшнија.
Франц Кафка – писац који је темељно обележио модерну светску књижевност, о чему сведоче бројне и обимне студије о његовом делу и јаке читалачке фасцинације, а његово наслеђе и утицај огледају се у неколико кључних аспеката везаних како за теме и стил писања, књижевне облике, тако и за филозофску дубину, артикулацију модерног сензибилитета и нове социокултурне имагинације. Последњу и одлучну реч у Кафкиним делима заузела је – жеђ, било да је у питању физичка жеђ, метафоричка жеђ за смислом и одговорима, или неутажена жеђ за писањем. „Жудња за писањем је надмоћнија од свега.“ Тако је у увиру живота настала и већина Кафкиних „разговорних“ цедуљица које сачувао доктор Клопшток.
Неизлечива болест докрајчила је сваку наду и жеђ, али је Кафкин стваралачки универзум (п)остао незаобилазан и незабораван. Његова узнемирујућа, зачудна и неодољива дела остају трајно сведочанство о сложености људског стања, али и неразоривој снази књижевности да расветли и најмрачније кутке човекове душе и постојања.