Промоција књиге НА КРИЛИМА ЈУТРА ауторке Драгане Миловановић

У уторак, 11. априла у 18 часова у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ одржаће се промоција књиге НА КРИЛИМА ЈУТРА: филозофско-скулпторски опус споменичке архитектуре Богдана Богдановића, ауторке др арх. Драгане Миловановић. Драгана Миловановић дипломирала је на Архитектонском факултету Универзитета у Београду, где је потом магистрирала и докторирала под менторством професора Богдана Богдановића, а потом блиско сарађивала са њим током израде књиге о којој је реч.

Објављено:

 

У уторак, 11. априла у 18 часова у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ одржана је промоција књиге НА КРИЛИМА ЈУТРА: филозофско-скулпторски опус споменичке архитектуре Богдана Богдановића, ауторке др Драгане Миловановић. У овој богато илустрованој књизи разматра се допринос професора и неимара Богдана Богдановића споменичкој архитектури кроз десетак поглавља у којима су споменици разврстани по типу и времену настанка, с тим што их повезује неколико кључних појмова његовог споменичког стваралаштва, а то су: небеска капија, богиња-мајка, ратник-херој, полубог, полис-некрополис и дрво бесмртности. Уз функционалан илустративни фото-материјал, у књизи се нижу описи најзначајнијих споменика које је израдио Богдан Богдановић: од Споменика јеврејским жртвама фашизма на Сефардском гробљу у Београду, Споменика жртвама фашизма у Чачку, Кенотафа палим борцима отпора у Прилепу и Травнику, Слободишта у Крушевцу, Ратничког гробља у Штипу, Споменика револуције у Лесковцу, Споменика слободи у Беранама, преко Меморијала у Белој Цркви, Адонисовог олтара у Лабину, некрополских споменичких комплекса у Књажевцу и Мостару, до најпознатијег – монументалног споменика жртвама концентрационог логора Јасеновац. У текст ауторке др Драгане Миловановић унети су бројни цитати из књига Богдана Богдановића који упућују читаоца у то како су се рађале и развијале идеје за његове споменике, а потом и у њихову материјализацију.

Драгана Миловановић је рођена у Нишу 1951. године где је и матурирала. Године 1970. уписала је Архитектонски факултет у Београду од када живи и ради у овом граду. Дипломски рад под менторством професора Богдана Богдановића одбранила је 1976, када и почиње њено интересовање за меморијалну архитектуру и архитектонски симболизам. Такође, под менторством проф. Богдановића успешно завршава специјалистичке студије одбраном рада 1980, магистрира 1984. и докторску тезу брани 1999. године.

Објавила је две монографије: Архитектура Мегалита (1988) и Симболизам Капије (2006) као и пет ауторских прилога у монографијама: „Свето и профано у архитектури  чардака Милоша Обреновића“ у монографији Горња Добриња родно место Књаза Милоша, 2001;  „Од профаног ка светом“  и „Симболизам места“ у монографији Старо сајмиште, 2008; „Die Lehre des Bogdan Bogdanović“  у монографији Memoria und Utopie in Tito-Jugoslawien, 2009; као и неколико десетина текстова у стручним часописима и у публикацијама међународних научних скупова. Као део ауторског тима  радила је и на реализацији пројеката меморијалних комплекса и заштите споменика културе као што су урбанистичко-архитектонски део пројекта Спомен парка  устанка и револуције у Грахову 1977, и комплекс зграда уз цркву Св.Ахилија у Ариљу 1981. Самостално је израдила десетак пројеката спомен комплекса који су реализовани: Војничко гробље у Пироту 1981, и у Лисовићу код Барајева 1984. Добитница је III наградe на Конкурсу за cпоменик ратницима из два светска рата у Азањи.

                                                            ****************************

Прошле, 2022. године, др Ивана Бабић, наследница професора Богдана Богдановића, уступила је Универзитетској библиотеци неколико хиљада књига из личне библиотеке Богдана Богдановића које су примљене као драгоцен легат, то јест посебна библиотека која ће бити комплетно формирана у неколико наредних месеци. У оквиру фонда Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ већ постоји укупно 35 посебних библиотека наших значајних и угледних сународника које представљају нарочиту вредност фонда централне научне српске библиотеке. Интелектуални профил професора Богдана Богдановића, разноврсност његових интересовања и многобројне области у којима је дао свој научни, стручни, педагошки и уметнички допринос, потврђују квалитет његове брижљиво формиране библиотеке која ће бити од значаја студентима, професорима, истраживачима и осталим корисницима. Нарочиту вредност ове збирке чине књиге на страним језицима (немачком, енглеском, француском, италијанском итд.) из области архитектуре, хуманистичких дисциплина и друштвених наука.

У децембру 2022. године у Универзитетској библиотеци у Београду отворена је изложба Завађена сећања: Богдан Богдановић (1922–2010), поводом 100 година од рођења истакнутог архитекте. Том приликом изложене су публикације Богдана Богдановића из фонда Универзитетске библиотеке, плакати са најзначајнијим споменицима и пратећи двојезични каталог којим су аутори подсетили читалачку публику на Богдановићева архитектонска и књижевна дела. У каталогу је дат осврт на биографију, опште одлике стваралаштва и животни пут Богдана Богдановића, преглед и опис најрепрезентативнијих споменика, као и библиографија Богдановићевих дела и радова о њему из фонда Универзитетске библиотеке.
Богдановићева судбина остаје симболички израз бурног доба у којем је стварао и у њему оставио неизбрисив траг, а с обзиром на то да су његово дело и личност изазивали велике поларизације у рецепцији јавности у Србији, симболичан је и наслов каталога.