Ментори ван комисије за одбрану доктората

Проректорка Иванка Поповић истиче да Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ већ има регистар и базу података (такозвани дигитални репозиторијум) у којем се трајно чувају електронске верзије одбрањених доктората на Универзитету и факултетима, како би биле доступне јавности.

Објављено:

24. октобар 2014. године
Данас

Аутор: В. АНДРИЋ
Рубрика: Друштво

Шта предвиђа Нацрт правилника о докторским студијама на Универзитету у Београду л Разговор са кандидатом саставни део поступка уписа на докторске студије л Кандидат мора да буде први аутор рада л Пре оцене тезе провераваће се оригиналност помоћу софтвера за откривање плагијата Београд – Ментор убудуће неће смети да буде члан комисије за одбрану докторске дисертације, али ће обавезно присуствовати одбрани, што ће обезбедити објективнију оцену доктората, једна је од новина коју предвиђа Нацрт правилника о докторским студијама на Универзитету у Београду (БУ). Овај документ ускоро ће се наћи пред члановима Сената БУ, најављује за Данас Иванка Поповић, проректорка за науку Универзитета у Београду. Она објашњава да су до сада докторске студије на БУ биле уређене појединачним актима факултета и да ће нови правилник на нивоу Универзитета уредити организацију и извођење докторских студија, упис, као и права и обавезе студената и ментора. Правилником ће бити дефинисан и поступак пријављивања, оцене и одбране докторске дисертације, чување дисертација у постојећем дигиталном репозиторијуму Универзитета, поступак промоције доктора наука и друга питања од значаја за докторске студије које организују и изводе Универзитет у Београду и његове чланице. – Правилник ће највећим делом потврдити постојећу праксу на Универзитету, али ће бити предложене неке новине са циљем побољшања квалитета студија. Једна предложена допуна је да ће разговор са кандидатом бити обавезан саставни део поступка уписа на докторске студије. Приликом избора предмета на докторским студијама, студент ће имати могућност да одабере одређени број изборних предмета из других студијских програма на Универзитету, што је већ пракса на неким факултетима – објашњава проректорка Поповић. Као и до сада, наставници који желе да буду ментори морају да испуне услове прописане стандардима за докторске студије које је дефинисала Комисија за акредитацију. У складу са постојећом праксом, кандидат завршену докторску дисертацију подноси на оцену уколико је испунио све прописане обавезе и аутор је објављеног научног рада или радова. Новина је да ће кандидат морати да буде први аутор рада, што је такође уобичајена пракса на једном броју факултета. – У Нацрту правилника ће се наћи и предлог да ментор не може да буде члан комисије за одбрану докторске дисертације (што је већ правило на Медицинском факултету), али обавезно присуствује одбрани, чиме се обезбеђује објективност оцене рада. Такође, пре упућивања докторске дисертације у поступак оцењивања, биће предложено да се провери њена оригиналност помоћу софтвера за откривање плагијата. Неколико факултета већ користи ове програме – каже проректорка Поповић. На питање каква процедура је предложена уколико постоји сумња да је нека дисертација плагијат, она одговара да се о томе најпре обавештава ментор, а предмет се потом прослеђује декану ради спровођења поступка. – Предвиђено је да декан достави образложену иницијативу Универзитету у којој се износи сумња да је одбрањена докторска дисертација плагијат. Потом Сенат Универзитета доноси одлуку о покретању поступка за проверу чињеница из иницијативе, а наставно-научно веће факултета именује комисију која ће проверити сумњу на плагијат. Предлаже се да наставно-научно веће факултета разматра извештај комисије, доноси одлуку и доставља је одговарајућем већу научних области Универзитета. Сенат доноси коначну одлуку на основу мишљења већа научних области – каже Поповићева.