Изложба Говор цвећа у Универзитетској библиотеци у Београду

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, у сарадњи са Институтом за ботанику и Ботаничком баштом „Јевремовац“ Биолошког факултета Универзитета у Београду и компанијом 4СЕ, реализовала је изложбу ГОВОР ЦВЕЋА.

Аутори каталога и изложбе су: Игор Живановић, Никола Крсмановић (библиотекари Универзитетске библиотеке) и др Адам Софронијевић, заменик директора Универзитетске библиотеке.

Објављено:

У уторак 20. марта у 13 часова у Универзитетској библиотеци “Светозар Марковић“ отвара се изложба Говор цвећа на којој се у традиционалној и дигиталној форми представљају комуникацијски аспекти симболике цвећа. Изложбу коју су организовали Универзитетска библиотека, Институт за ботанику и Ботаничка башта “Јевремовац“ Биолошког факултета и комапнија 4CE отвара декан Филолошког факултета Универзитета у Београду проф. др Љиљана Марковић. Изложбу чини поставка штампаних материјала, претежно књига и периодичних издања из фонда Универзитетске библиотеке, поставка у дигиталној изложбеној витрини Магична кутија, виртуелна изложба доступна путем Интернета и претражива колекција дигитализованих материјала. Посетиоци изложбе ће моћи да виде раритетна издања из 18. и 19. века која су део легата Геодена Дунђерског, Војислава М. Јовановића, Јоце Вујића, Слободана Ј. Јовановића, Стојана Новаковића и Исидоре Секулић. Посебно се издваја луксузно издање књиге North American wild flowers, из 1925. године, лични поклон Универзитетској библиотеци Михајла Пупина, издато у ограниченом броју примерака (број 124), са збирком цртежа на којима су представљени најтипичнији примерци пољског цвећа у Северној Америци рађени воденим бојама и у природној величини. У дигиталној изложбеној витрини Магична кутија биће презентован физички и дигитални модел павиљона Наталијина Рамонда, рад проф. др Биљане Јовић и Мирјане Комненов, инспирисан цветом врсте Ramonda nathalia Pančić et Petrović који је симбол учешћа Србије у Првом светском рату. Овај модел павиљона кандидован је за главну награду у финалу престижног архитекстонског такмичења AFGS2017 у Токију 2017 године. За сам дан отварања изложбе из Одељења старе и ретке књиге ће бити изложена публикација Захарија Орфелина Искусни подрумар из 1783. године на црквенословенском језику. Публикација је под посебном заштитом као културно добро од изузетног значаја. Изложба ће до краја године бити дигитално представљена у пет библиотека у Србији и Македонији кроз мрежу хортикултурних библиотека Интернет клуба Љиг.

Из каталога изложбе:

Некад беху чуда нека,

Па вероват’ кад би смели.

Људи су се издалека,

Преко цвећа разумели.

Сваки цветак знак је био:

Један, да си драгој мио,

Други црт’о јаде љуте,

Трећи шапт’о: Чекаћу те.

Јаша Томић

Из песме Говор цвећа

Потреба за комуникацијом стара је колико и човечанство, а улози симбола у комуникацији посвећене су небројене књиге и текстови, филозофске школе, књижевне теорије, курсеви практичне примене, компаније. Од античких времена, преко просветитељства па до деконструкције велики мислиоци градили су теорије, приступе и репутације разматрајући симболе и њихову улогу у комуникацији. Главни производ викторијанске епохе у домену симболизма цвећа и артефакт културног наслеђа на коме се гради савремени дигитални говор цвећа је идеја да одређено цвеће носи одређену поруку и да цвеће као категорија физичког објекта, поред декоративне и естетске функцкије има пре свега комуникацијску функцију. Литерарни жанр који најчешће повезујемо са викторијанским говором цвећа је алманашког типа, намењен је женској публици и служи првенствено за забаву и разоноду. Идеја да се емоције које се можда не смеју исказати на други начин могу комуницирати путем цвећа свакако је била привлачна у том периоду, који поред и даље стриктних правила патријархалног друштва карактеришу узлети слободе и жеља за еманципацијом емоција на начин на који је та епоха сведочила економску еманципацију кметова и правну еманципацију робова. “Речници“ говора цвећа викторијанске епохе били су готово обавезни примерци кућних библиотека чији скромни развитак представља важну карактеристику овог раздобља. Њихови писци су се трудили да у њима дефинисану  симболику цвећа повежу са преовлађујућим дискурсом фолклорног наратива, књижевним и црквеним текстовима или ботаничким карактеристикама одређених биљака.

Из књиге Говор цвећа: по најновијем тумачењу, с немачког превела Анка П. Чобанићка, штампана у  Новом Саду 1875. године

  • Каранфил бели – Поклони ми твоје поверење
  • Кактус цвет – Неколико тренутака бејах с тобом срећна
  • Лала – Лепота пролази
  • Мушкатлов цвет – Твоју благу стрпљивост очекује сретна награда
  • Ружа црвена – Ти над мојим срцем владаш
  • Хортензија – Грозни! Како си ме могао тако брзо заборавити?

Дигитални говор цвећа представља скуп комуникационих функција које носе дигитални и хибридни дигитално-физички објекти доступни на различитим дигиталним платформама и алатима. Можда и најраширенији елементи који омогућавају дигитални говор цвећа су цветни емотикони, којих има велики број, а од којих издвајамо као пример Cherry Blossom – имагинарни цвет светло розе боје,

одобрен као део стандарда Јуникод 6.0 2010. године.

Појавни облици емотикона Cherry Blossom на различитим дигиталним платформама и алатима  (преузети са https://emojipedia.org/cherry-blossom/)