_OKS7364

НОЋ МУЗЕЈА 2017 – ИЗЛОЖБА ФРОЈД И(ЛИ) ЈУНГ

_OKS7364

У оквиру овогодишње организације Ноћи музеја у Београду Универзитетска библиотека “Светозар Марковић“ прикључила се манифестацији која обележава велике и мале ревулуције уметности и културе изложбом „Фројд и(ли) Јунг“. Део поставке пресељен је у Уметнички центар Универзитетске библиотеке.

Објављено:

Изложба “Фројд и(ли) Јунг” приређена за Ноћ музеја 2017. у Београду својеврстан је наставак истоимене изложбе организоване у Универзитетској библиотеци “Светозар Марковић” почетком прошле године, у сарадњи са Филозофским факултетом у Београду, а поводом више јубилеја – 120 година од психоаналитичких почетака, као и годишњица рођења и смрти Сигмунда Фројда и Карла Густава Јунга. Она је задржала академски ниво, али је за ову прилику прилагођена широј публици – дизајнирано је тридесет богато илустрованих и информативних постера, који садрже хронологију њихових живота, приказан је њихов сусрет, сарадња и разлаз, одабрани одломци из њихове седмогодишње преписке (1906-1913), фотографије чувених пацијенткиња, сарадница и колега…
Тема овогодишње Ноћи музеја је револуција у најширем смислу, те ова изложба у правом смислу одговара теми будући да су револуционарна учења Сигмунда Фројда и Карла Густава Јунга дала печат мисли XX века.
Најадекватнији простор за овакву изложбу код нас јесте Докторова кула, изузетна и по свом здању и по значају – то је била прва психијатријска болница на Балкану. И Јунг је имао своју кулу – својеручно је градио у Болингену и она је такође приказана на једном од постера, као још једна Докторова кула.
Изложене књиге из фонда Универзитетске библиотеке су преводи кључних дела двојице оснивача дубинске психологије на наш језик, међу којима и недавно објављен превод Јунгове Црвене књиге.
Такође, покушали смо да реконструишемо њихове радне собе, са Фројдовим чувеним каучом. Са друге стране, Јунг је у техници својих анализа користио фотељу уместо кауча, сматрајући да се на овај начин избегава претерана пасивност и инфантилизација код пацијената.
На видео биму биће приказивани сегменти из њихових живота.
Ово је још једна прилика да се јавност подсети на чињеницу да је уметност надреализма директно инспирисана психоанализом – она афирмише категорију несвесног и настоји да прикаже оно потиснуто, скривено, неухватљиво, садржај наших снова. Тако су на изложбеним плакатима приказана дела ових уметника ( поред Бретона – “папе надреализма”, ту су Дали, Хуан Миро, Ман Реј, Макс Ернст, Буњуел, код нас – Марко Ристић, Александар Вучо, Ване Бор…
Ауторке изложбе: Драгана Михаиловић и Вука Јеремић, библиотекари саветници у Универзитетској библиотеци «Светозар Марковић».

Постер са изложбе

Постер са изложбе

Фотографије са ноћи музеја 2017

foto Marko Djokovic/ foto Marko Djokovic/ foto Marko Djokovic/ foto Marko Djokovic/