Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”

У оквиру обележавања 210 година од оснивања Велике школе у Београду, Универзитетска библиотека  прикључила се манифестацији „Ноћ музеја“ учествујући на три изложбе.

Представљен је један од изузетних легата – спомен-кућа и богата лична библиотека Војислава М. Јовановића Марамбоа, драмског писца и књижевног историчара и критичара, дипломате и архивисте, састављача чувених међуратних антологија народне поезије и приповедака, аутора студија о лажној народној поезији.

Највреднији део библиотеке представљају зналачки набављане збирке и студије о народној књижевности. Ретка и драгоцена издања књига из личне библиотеке овог библиофила биће излозена овом приликом.

Породична кућа породице Јовановић, саграђена 80-тих год XIX века у Бирчаниновој улици бр. 24, коју је Војислав М. Јовановић Марамбо завештао Универзитетској библиотеци, није се много променила до данас. У свакој просторији осећа се дух прошлог времена и препознаје стил и начин живота вишег грађанског сталежа с краја XIX и почетка XX века.

За посетиоце је приређена и пригодна изложба његових фотографија из периода од 1902. до 1941. године. Подсећамо да се Војислав М. Јовановић Марамбо памти и као један од најзначајнијих представника српске фотографије с почетка XX века.

***

У непосредној близини овог легата, у Докторовој кули, припремљена је изложба која ће представити живот и стваралаштво др Лазе К. Лазаревића, једног од највећих српских приповедача и лекара, који је током свог кратког живота дао велики допринос српској медицини.

Један сегмент  посвећен је његовоj занимљивој биографији и  књижевном раду. Лаза Лазаревић је почео да пише у зрелом добу и одмах је остварио врхунске уметничке домете. Иако је оставио невелики опус – објавио је само девет приповедака, а осам је остало недовршено – он се убраја међу највеће писце српског реализма, а будући да је био један од првих који је убедљиво описивао унутрашњи свет својих јунака сматра се и творцем српске психолошке приповетке.

Други сегмент ове поставке посвећен је његовим доприносима српској медицини. Када имамо у виду да је др Лаза Лазаревић у току своје кратке једанаестогодишње професионалне каријере објавио 78 стручних и научних радова, био врстан познавалац  савремене психијатрије, а у оквиру војног санитета показао пожртвованост, стручност и изузетну организациону способност,  за шта је одликован, из данашње перспективе његови домети у области медицине су заиста задивљујући, скоро невероватни!

Оно што широј јавности није толико познато је да је он  заслужан за оснивање прве геријатријске установе  у свету – 1881. у закупљеној кући преко пута Опште болнице у којој је радио основао је и водио прво одељење за геронтологију са 13 постеља – посебно значајна чињеница јер је тек  после 28 год  званично у свету геријатрија одвојена од интерне медицине.

Сматра се и једним од утемељивача неурологије у Србији, а основао је и прву лабораторију у оквиру Опште болнице у Београду.

Србија је 1861. године добила прву психијатријску болницу –  „Дом с ума сишавше“, названу и „Докторова кула“. Посетиоци ће имати прилику да читају кратке али живописне лекарске извештаје о пацијентима које је др Лаза Лазаревић из Опште болнице упућивао на лечење у Докторову кулу. У периоду од 1880-1887. он је лечио готово трећину хоспитализованих душевних болесника ондашње целе Србије.

Иако је постављен на престижно место личног лекара краља Милана Обреновића,  др Лаза Лазаревић наставио је да даноноћно обилази пацијенте, лечи бесплатно сиротињу и купује им лекове, чак и када га је опхрвала тешка болест од које је умро у четрдесетој години.

***

Једна чињеница за коју мало људи зна, а која повезује Лазу Лазаревића и једног другог нашег књижевног великана – Јована Јовановића Змаја, који се такође целог живота паралелно бавио лекарским и књижевним позивом јесте да су обојица прво завршили права и кратко радили у овој струци.

У Одељењу реткости Универзитетске библиотеке чувају се Змајевом руком цртане илустрације уз  његове песме које сви знамо, а које посетиоци у„Ноћи музеја“ у Павиљону Цвијете Зузорић  могу сада и да виде.

Изложена су и прва издања песмарица, као и примерци његовог чувеног  часописа „Невен“ из фонда Универзитетске библиотеке.

Иако тематски различите, свака од ових изложби имала је своју публику. У „Ноћи музеја“ више од 700 посетилаца обишло је легат Војислава Јовановића Марамбоа.

Аутори: Вука Јеремић и Драгана Михаиловић.
Стручни консултанти и сарадници на изложби Легат Војислава М. Јовановића Марамбоа: Јасна Чанковић и Софија Којевић,
библиотекари Одељења за народну књижевност Универзитетске библиотеке.