Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”

Поводом 100 година од рођења Богдана Богдановићa Универзитетска библиотека „Светозар Марковић” заједно са Аустријском библиотеком у Београду и Аустријским културним форумом организује изложбу Завађена сећања, Богдан Богдановић (1922–2010), поводом 100 година од рођења истакнутог архитекте.

Отварање изложбе је у понедељак, 12. 12. у 12 часова у Свечаној галерији Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ у Београду.

Велики неимар југословенске социјалистичке епохе, светског формата и значаја, Богдан Богдановић био је првенствено творац меморијалне архитектуре. Аутор је великог броја споменика посвећених жртвама Другог светског рата, међу којима су споменици у Мостару, Крушевцу, Сремској Митровици, Прилепу, Гаравицама и Јасеновцу. Поред архитектуре сећања, истраживао је и промишљао урбанизам и историју града. Врсни педагог, теоретичар, полемичар и писац необичне интелектуалне ширине. Красио га је врло самосталан дух склон иновацији, али задесила га је типична судбина земље и културе за коју је био везан. Заоштрени и опречни судови о његовој личности и раду сведоче о великом симболичком потенцијалу који је у њима похрањен. „Желео сам да у оквирима општељудског, антрополошког сећања обележим и рат и мир, победника и побеђене, а разуме се пре свега неуништиве радости живота.“

Поред свих знаменитих архитектонских остварења, Богдановић се доказао и као веома успешан писац. Када су га околности присилиле да престане да гради, Богдановић се окренуо интензивнијем писању. Тим преласком на нови медиј, међутим, само је потврђено и разрађено оно што је одавно доживљавао и описивао као дубљу везу између архитектуре и језика: „У архитектури има невероватно много подземних канала између форме и речи.“

Богдановићева интелектуална заоставштина подељена је између Аустријске националне библиотеке, Бечког архитектонског центра и Музеја савремене уметности у Загребу. Што се тиче његове личне библиотеке из стана на Чубури, тестаментом је захтевано да буде доступна студентима и истраживачима. Она садржи око 3.500 књига изузетне вредности, на девет језика, које обухватају области архитектуре, филозофије, књижевности, уметности, поезије, етнографије, бедекера – широког дијапазона интересовања једног интелектуалца. Ова драгоцена библиотека пописана је и предата Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду и ускоро би требало да буде сигнирана као једна од њених посебних библиотека.

Богдановићево дело изазивало је велике поларизације у рецепцији његовог дела и личности у постсоцијалистичком раздобљу које се могу исказати као завађена сећања. Тумачи његовог дела и личности одређују га као тешко размрсиву загонетку наше културе, а његова судбина остаје симболички израз бурног доба у којем је стварао и у њему оставио неизбрисив траг.

Поздравна реч проф. др Александар Јерков

Аутори изложбе су Свјетлана Ђелић, Шејла Џидић и Игор Живановић из Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“.