Етничко чишћење: Генеза концепта

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ и Институт за савремену историју позивају вас на разговор о књизи др Владимира Петровића
Етничко чишћење: Генеза концепта
у петак, 23. августа 2019. године у 19 часова.

Објављено:

О књизи ће са аутором говорити:
др Коста Николић, Институт за савремену историју и
др Олга Манојловић Пинтар, Институт за новију историју Србије.

О КЊИЗИ…

Упркос увреженом мишљењу, појам „етничко чишћење“ није настао током ратног расплета југословенске кризе. Насилно уклањање противника и читавих мањинских заједница назива се чишћењем од библијских времена, а ова студија расплиће верске, класне и расне аспекте те опасне метафоре. Ослоњен на сложену предисторију, концепт чишћења се постепено етницизира крајем 19. века у научним круговима, да би у међуратном периоду прерастао у политичке пројекте „етнички чистог“ простора и „етничког чишћења“ становништва. Они су  претворени у праксу избијањем новог глобалног сукоба.

Упоредо са развијао се и појам. Његове основе су настале у водећим светским језицима, а у развијеној форми се појавио на Балкану током Другог светског рата. Потиснут у послератном периоду, такав етнополитички жаргон се поново разобручио током југословенске кризе, док је пракса остала до данас непрекинута широм света.

 

О АУТОРУ…

Владимир Петровић (1979), историчар. Дипломирао је и магистрирао на Филозофском факултету у Београду, мастерирао и докторирао на Централноевропском универзитету у Будимпешти а постдокторске студије завршио на НИОД Институту за рат, холокауст и геноцид у Амстердаму. Предавао је на Централноевропском и Бостонском универзитету. Виши је научни сарадник Института за савремену историју у Београду. Објавио је студије Југославија ступа на Блиски исток (Институт за савремену историју, 2006), Титова лична дипломатија (Институт за савремену историју, 2010) и The Emergence of Historical Forensic Expertise: Clio takes the Stand (Routledge, 2016). У Институту за савремену историју руководи радом на објављивању докумената о распаду Југославије https://isi.co.rs/projekti/jugoslovenska-kriza/, као и пројектом дигитализације историјске продукције.