Изложба Уличне реконструкције

Позивамо вас да у среду, 11. јула 2018. године у 19 часова дођете у Уметнички центар Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“, на отварање изложбе “Уличне реконструкције” ауторки Јелене Аранђеловић, Милице Стојшин и Марија Аранђеловић.

Објављено:

Уличне реконструкције

Заједнички тематски именитељ ове излозбе је јавни простор и одређење према њему, а три уметнице, свака на свој начин, и различитим уметничким медијима, приступа овој теми. Од преиспитивања естетских аспеката симбола до документарних видео снимака и осликавања урбанистичких реконструкција једног града, изложба говори о свеприсутном и вечном динамизму савременог друштва.

Милица Стојшин

Заставе као симбол одређеног припадања и опредељења, свуда су (идеолошке, корпорацијске, националне, тимске, маркетиншке). И то, углавном, мултиплициране као да ће њихово мноштво појачати и утврдити ово маркирање простора.

Са друге стране, када занемаримо њихову садржину, колорит и сваку другу обојеност, игра њиховог покрета доноси нам један сасвим другачији призор, узбудљив и динамичан визуелни утисак.

Јелена Аранђеловић

„Знали смо да свет неће бити исти. Неки су се смејали. Неки су плакали. Већина је била тиха. Сетио сам се дела из хиндуистичког списа ‘Бхагават Гита’. Вишну покушава да убеди принца да би требало да обави своју дужност. Да би га одушевио, преузима облик са много руку. Каже, ‘сада сам постао Смрт, уништитељ светова’. Претпостављам да смо сви то помислили, на неки начин.“

Џ. Роберт Опенхајмер, поводом прве детонације атомске бомбе

Уништавање. Стварање. Која је реч привлачнија? Можда су превише апстрактне… Замислимо онда успорени снимак аутомобила који се, у лабораторијским условима, закуцава при пуној брзини у зид од армираног бетона. Сада замислимо производну траку поред које стоје вредни радници – или пре, пошто живимо у техно време, роботи без слободне воље – и склапају делове аутомобила. Која нас слика више узбуђује? Да ли ће нас више заинтересовати саобраћајна несрећа или радови на путу? Кјубриков и Кларков људски предак узима коску и уништавањем, пуно милиона година касније, досеже место „пуно звезда“ до којег вероватно није ваљало доћи. Или је, ваљало или не, било неизбежно.

Уређени планови градског развоја или, у мање срећним државама, инвеститорски урбанизам руше старе зграде да би подигли нове у којима ће породице живети срећно, једући, одлазећи на посао и враћајући се са посла, пипкајући црна огледала својих уређаја за комуникацију. Сањајући. Вишну, којег се Опенхајмер тако прикладно сетио, док спава посматра свој сан на тај начин одржавајући васиону у постојању.  Када би се пробудио, све би опет постало Ништа. Можда су сви ти ваљкови, кранови и багери ризично бучни.

Марија Аранђеловић

У оквиру изложбе Уличне реконструкције, видео рад Србија плеше буто, буто плеше Србију поставља питање могућности, тока и изгледа за успех реконструкције једног друштва почев од улице. Упркос томе рад је изразито лирског карактера. У њему, насупрот  буто сцени умирања (бутох је савремени јапански плес који се бави истраживањем подсвеног стања, као и трансформације тела и свести), постављен је документарни материјал снимљен последњих година на улицама Београда.

Могло би се, дакле, рећи да, док колективно тело Србије игра свој бутох трансформативни плес, индивидуално тело бутох перформерке пролазило кроз своју промену, симболичну сцену умирања. Да ли су ти плесови, колективног и индивидуалног тела, у супротности или баш напротив, кореспондирају у емоцији и значењу? Хоће ли се десити реконструкција или нема наде? Унутарњи плес таме је екстернализован и отворен за тумачења и исчитавања. Траје 8 минута.

Буто перформерка је Данијела Вучковић, кореограф Марцо Нектан, музику је компоновала Евгенија Тамнавац, видео снимила и монтирала Марија Аранђеловић.

Биографије ауторки

Јелена Аранђеловић дипломирала је (2003) и магистрирала (2008) сликарство на ФЛУ у Београду. 2004/05 студирала је на ЕНСБИ (Ecole Nationale Superieure de Beaux-art) и 2006/07 боравила је у Cité International des Arts у Паризу. Добитница је стипендије Краљевине Норвешке (2002) и стипендије Француског културног центра (2004). Члан је УЛУС-а од 2003, а у статусу Самосталног уметника Србије од 2006.

Самосталне изложбе:
2017 СУЛУЈ галерија,“Трагови злочина и докази среће“
2016 Галерија Југоеxпорт, „Фантазија о сећању и стварности“
2015 Ликовни салон Дома културе Чачак, “Однекуда негде”
2013 Галерија Установа културе Палилула “Браћа Стаменковић”, Стене и Птице
Универзитетска Библиотека “Светозар Марковић”, Облици Времена/Формес ду Темпс
2010 Галерија “Код Апотеке”, expression, Београд
2009 Галерија УЛУПУДС, време/temps, Београд
Галерија Атријум, Амбасада Републике Тунис и Библиотека Града Београда
Tunisia depicted by Serbian hands, Београд
2008 Галерија `73, Иза врата, Београд
Француски културни центар, Impression de Tunisie, Нови Сад
Галерија Факултета Ликовних Уметности, У потрази за другим, Београд
2006 Галерија Cite International des Arts у Паризу – изложба цртежа великог формата
2004 Галерија Културног Центра Београда – „Палета“, изложба цртежа великог формата

Учествовала је на многобројним колективним изложбама и фестивалима у земљи и иностранству. Тренутно живи и ради у Београду.

контакт:

Инстаграм – jelena.aranđelovic
мејл: jaranđelovic@yahoo.com
www.jelenaaranđelovic.weebly.com
адреса: Вишњички венац 43/11, Београд

 

Милица Стојшин рођена 1977. године у Вршцу. Живи и ради у Београду. Дипломирала је 2004. а магистрирала 2010. на Факултету ликовних уметности у Београду у класи професора Чедомира Васића. Члан Удружења ликовних уметника Србије-УЛУС од 2008, уз мање прекиде, у статусу самосталног уметника.

Активно излаже од 2001. године од када је имала осам самосталних и око шездесет колективних изложби и различитих уметничких радионица и резиденција. Аутор неколико уметничких пројеката: artKUFER, Мала илустраторска школа МИШ, Mini illustrators.

Од марта 2016. до марта 2017. године похађала кустоску праксу на месту асистента кустоса Савеза удружења ликовних уметника Југославије – СУЛУЈ.

Од априла 2017. хонорарни кустос-документариста СУЛУЈ-а.

Поред ликовних уметности упоредо се бави и илустрацијом и дизајном, како у самосталним пројектима тако и у сарадњи са другим ауторима и издавачима.

Бави се педагошким радом. Била је аутор и модератор неколико уметничких радионица и уметничких програма.

контакт:

Адреса: Црнотравска 13 А / 160, 11 000 Београд

Тел. +381 61 2016 528 +381 11 6662 557

И-мејл: milica.stojsin.art@gmail.com / milicastojsinart.wordpress.com

 

Марија Аранђеловић живи и ради у Београду. Тренутно завршава докторске уметничке студије на Факултету драмских уметности, дипломирала је на одсеку ФТВ монтажа. Снима и монтира. Излагала на више колективних изложби у земљи и иностранству своје видео радове. Изложба “Уличне реконструкције”биће јој трећа самостална изложба до сада.

контакт: piletic@sbb.rs