Додела одликовања Јосипа Броза Тита, 1976.

Историјат Универзитетске библиотеке

Додела одликовања Јосипа Броза Тита, 1976.

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ у Београду једна je од највећих научних библиотека на Балкану и матична високошколска библиотека у Србији, са најважнијом функцијом да одговори наставним и научним потребама академске популације – студената, универзитетских професора и истраживача.

Универзитетска библиотека на почетку каријере

Универзитетска библиотека на почетку каријере

Додела Вукове награде, 1988.

Додела Вукове награде, 1988.

Ажурирано:

Универзитетска библиотека

Ова библиотека, као једна од установа културе од националног значаја, има важан задатак и обавезу да негује културно-историјско наслеђе Србије и учини га доступним свим заинтересованим корисницима. Универзитетска библиотека је јединствено сведочанство о развоју друштва у целини у једном историјском тренутку и веома упечатљиво илуструје становиште државе која је после Првог светског рата, свим силама настојала да надокнади пропуштено и да стане у ред развијених земаља, препознајући значај образовања у том процесу.

Прва наменски грађена библиотека

Уосталом, ово је прва наменски грађена библиотека у Србији. Крајем 1920. године, управа Карнегијеве задужбине је српској влади поклонила 100.000 долара за подизање једне библиотеке у Србији. Треба рећи да је ову одлуку Карнегијева задужбина донела захваљујући иницијативи два истакнута Србина која су у то време живела у САД, дипломате Славка Грујића, посланика Краљевине СХС у Вашингтону (1871–1937) и Михајла Идворског Пупина (1854–1935), славног професора физике на Колумбија универзитету. Чувени професори Филозофског факултета и великани српске науке Павле Поповић (као иницијатор), Веселин Чајкановић и Александар Белић били су чланови Комисије за оснивање Универзитетске библиотеке. Камен-темељац постављен је 23. јуна 1921. године, када је престолонаследник регент Александар у темељ зграде поставио повељу на пергаменту. Библиотека је свечано отворена на дан Св. Ћирила и Методија, 24. маја 1926. године. Професор Урош Џонић (1897–1968) именован је за првог управника и на том положају је остао све до Другог светског рата. Главни задатак Библиотеке био је „да као самостална универзитетска установа помаже неговање науке и у својству научне библиотеке послужи не само студентима и професорима Београдског универзитета, већ и свима онима који се баве науком“.

Од Другог светског рата до деведесетих

За време Другог светског рата Библиотека није радила са публиком, део зграде заузела је немачка војска, но зграда и фондови су углавном остали сачувани. После ослобођења, за управника Библиотеке постављена је Милица Продановић, дотадашњи библиотекар. Поводом прославе стогодишњице рођења Светозара Марковића 1946. године, Библиотека је добила данашњи назив. После Другог светског рата отпочела је примена савремених библиотекарских метода у организацији и обради фондова. Формиран је јавни стручни каталог, успостављени су контакти са универзитетским и националним библиотекама у земљи и иностранству и почео је интензиван рад на размени и међубиблиотечкој позајмици публикација. С временом, Библиотека је радила на модернизацији и дигитализацији своје делатности и одлуком Универзитета 1987. године дефинисана је као центар информационог система Универзитета у Београду: формиран је електронски каталог, који је online доступан 24 сата дневно, а одмах по увођењу world wide web-а, Библиотека је својим члановима омогућила претраживања. Чак је и први домаћи библиотечки сајт на интернету урађен маја 1996. године у Универзитетској библиотеци.

Данас

Са пуном свешћу да једна национална култура мора пратити развој глобалног процеса дигитализације, управо у циљу заштите сопствених културно-научних потенцијала у савременом дигиталном окружењу, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ је до сада стекла, за наш контекст, репрезентативно искуство. Од прве целовите дигитализоване збирке која је обухватала рукописе из заоставштине српске књижевнице Исидоре Секулић, преко скенирања старих ћирилских рукописа, успостављања дигиталног репозиторијума Phaidra (и у оквиру њега система Е-тезе за похрањивање докторских дисертација, што је и део прве српске колекције „сиве литературе“) и Knowledge центра, све до значајних доприноса у различитим репрезентативним међународним пројектима, који су крунисани дигитализацијом старих српских новина у оквиру Europeana Newspapers пројекта. Само у оквиру овог пројекта Универзитетска библиотека је доставила метаподатке за више од 400.000 дигитализованих новинских страница, што је прва и највећа у потпуности претражива дигитална колекција на ћириличком писму.