Чистоћа је пола здравља: како то раде пингвини?

Да ''пре и после јела руке ваља прати'' сви смо научили још као мали. О неким другим хигијенским навикама, нема овако лепих, у стиху исказаних, савета, али су оне не мање важне. У то се свакодневно можемо уверити ако посећујемо јавне тоалете у угоститељским или спортским објектима, железничким или аутобуским станицама.

Као и људима хигијена је врло важна и животињама. Али као и код људи и код животиња има оних које више воле чистоћу и има оних других којима то није толико важно. Ове прве, за разлику од људи, немају алатке које би им у томе помогле, али су многе, у складу са својим тежњама, развиле, током еволуције, специфичне телесне карактеристике које им помажу да живе у чистом и уредном простору. Пингвини су познати по томе да већи део живота проводе у води, а да на копно излазе само током парења и одгоја младунаца. Током времена проведеног на копну гнездо им је најважнији део животног простора и велику пажњу посвећују његовој хигијени. Како не могу да га напуштају, а још нису достигли еволутивни ниво да могу сами да организују одвоз смећа путем ЈП Пингвинска чистоћа, они се служе специфичном техником далекометног избацивања измета, која им омогућава да не напуштају гнездо, а да оно истовремено остане чисто. Истраживање  показује да приликом упражњавања ове технике пингвини улажу значајан напор, који далеко превазилази онај који друге врсте улажу у исту активност. Из овога закључујемо да су се генерације пингвина, током еволутивног развоја врсте, заиста трудиле да поред топлине, сачувају и чистоћу сопственог гнезда.

Угледајмо се на пингвине и надајмо се да, пошто нам као људима, на располагању стоје и помоћни алати, нећемо морати да пролазимо кроз хиљадугодишњи циклус еволутивног развоја, да бисмо унапредили чистоћу простора у коме живимо, као и да нећмо морати да улажемо толико напора у овај посао, као што то морају да раде симпатични пингвини. 

Victor Benno Meyer-Rochow, Jozsef Gal, Pressures produced when penguins pooh—calculations on avian defaecation, Polar Biology, 2003, Volume 7, Issue 2, pp. 133-136

Приступ пуном тексту обезбедио КоБСОН преко сервиса SpringerLink издавача Springer.

Према подацима доступним на сајту КоБСОН-а, часопис Polar Biology рангиран је 2008. године као 12. од 28 часописа у области Biodiversity Conservationн, са фактором утицајности IF=1.515, што га по Правилнику о поступку и начину вредновања, и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача Министарства за науку и технолошки развој Владе Републике Србије сврстава у групу истакнутих међународних часописа са ознаком М22.