Čistoća je pola zdravlja: kako to rade pingvini?

Da ''pre i posle jela ruke valja prati'' svi smo naučili još kao mali. O nekim drugim higijenskim navikama, nema ovako lepih, u stihu iskazanih, saveta, ali su one ne manje važne. U to se svakodnevno možemo uveriti ako posećujemo javne toalete u ugostiteljskim ili sportskim objektima, železničkim ili autobuskim stanicama.

Kao i ljudima higijena je vrlo važna i životinjama. Ali kao i kod ljudi i kod životinja ima onih koje više vole čistoću i ima onih drugih kojima to nije toliko važno. Ove prve, za razliku od ljudi, nemaju alatke koje bi im u tome pomogle, ali su mnoge, u skladu sa svojim težnjama, razvile, tokom evolucije, specifične telesne karakteristike koje im pomažu da žive u čistom i urednom prostoru. Pingvini su poznati po tome da veći deo života provode u vodi, a da na kopno izlaze samo tokom parenja i odgoja mladunaca. Tokom vremena provedenog na kopnu gnezdo im je najvažniji deo životnog prostora i veliku pažnju posvećuju njegovoj higijeni. Kako ne mogu da ga napuštaju, a još nisu dostigli evolutivni nivo da mogu sami da organizuju odvoz smeća putem JP Pingvinska čistoća, oni se služe specifičnom tehnikom dalekometnog izbacivanja izmeta, koja im omogućava da ne napuštaju gnezdo, a da ono istovremeno ostane čisto. Istraživanje  pokazuje da prilikom upražnjavanja ove tehnike pingvini ulažu značajan napor, koji daleko prevazilazi onaj koji druge vrste ulažu u istu aktivnost. Iz ovoga zaključujemo da su se generacije pingvina, tokom evolutivnog razvoja vrste, zaista trudile da pored topline, sačuvaju i čistoću sopstvenog gnezda.

Ugledajmo se na pingvine i nadajmo se da, pošto nam kao ljudima, na raspolaganju stoje i pomoćni alati, nećemo morati da prolazimo kroz hiljadugodišnji ciklus evolutivnog razvoja, da bismo unapredili čistoću prostora u kome živimo, kao i da nećmo morati da ulažemo toliko napora u ovaj posao, kao što to moraju da rade simpatični pingvini. 

Victor Benno Meyer-Rochow, Jozsef Gal, Pressures produced when penguins pooh—calculations on avian defaecation, Polar Biology, 2003, Volume 7, Issue 2, pp. 133-136

Pristup punom tekstu obezbedio KoBSON preko servisa SpringerLink izdavača Springer.

Prema podacima dostupnim na sajtu KoBSON-a, časopis Polar Biology rangiran je 2008. godine kao 12. od 28 časopisa u oblasti Biodiversity Conservation, sa faktorom uticajnosti IF=1.515, što ga po Pravilniku o postupku i načinu vrednovanja, i kvantitativnom iskazivanju naučnoistraživačkih rezultata istraživača Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Vlade Republike Srbije svrstava u grupu istaknutih međunarodnih časopisa sa oznakom M22.